Klimatska konferencija COP31 počela u Antaliji, više od 90 lidera na samitu
Više od 90 predsednika država i vlada, brojni ministri, visoki zvaničnici i klimatski aktivisti iz gotovo 190 zemalja učestvovaće na konferenciji koja će trajati do 20. novembra.
Turska ove godine zajedno s Australijom predsedava klimatskom konferencijom. Po sporazumu te dve države, Turska je domaćin samita, dok Australija ima vodeću ulogu u pregovorima.
Ovogodišnji samit se održava posle leta koje su obeležili rekordne temperature i smrtonosni toplotni talasi u Evropi i šire. Zbog rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza skočile su globalne cene benzina, nafte, veštačkog đubriva i pesticida, što je navelo vlade da preispitaju svoje energetske politike i povećaju ulaganja u obnovljive izvore energije.
Šef UN za klimu Sajmon Stil izjavio je na otvaranju konferencije da COP31 mora da ubrza pronalaženje rešenja i da bi dogovor o konkretnim rešenjima, kao što je smanjenje emisija metana, mogao da pomogne u ublažavanju globalnog zagrevanja.
Metan ostaje u atmosferi kraće vreme, ali zagreva planetu brže nego drugi gasovi.
"Nijedan COP nije magično rešenje koje može preko noći zaustaviti klimatske promene. Ali na svakoj nedavnoj konferenciji je postignut suštinski napredak. Tako će biti i na COP31 u Antaliji", rekao je Stil.
Klimatski naučnici upozoravaju da će globalno zagrevanje verovatno premašiti granicu od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Ograničenje rasta temperature na 1,5 stepeni bio je cilj dogovoren Pariskim sporazumom iz 2015. godine.
Činjenica da taj cilj više nije realan pokazuje koliko je teško da svet smanji emisije gasova s efektom staklene bašte, koji se oslobađaju sagorevanjem fosilnih goriva, što dovodi do klimatskih promena.
"Ovo je prvi COP na kojem je bez ikakve sumnje jasno da će svet premašiti cilj od 1,5 stepeni. Nećemo okretati glavu i nećemo smanjiti svoje ambicije", rekao je turski ministar za životnu sredinu Murat Kurum.
On je istakao da umesto postavljanja novih ciljeva želi da se samit fokusira na pretvaranje prethodnih klimatskih obaveza u konkretna dela.
On je najavio "Agendu delovanja" koja uključuje smanjenje emisija metana i izgradnju gradova otpornih na klimatske promene.
Među ciljevima je da se do 2035. godine udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije, pre svega iz obnovljivih izvora, poveća sa 21 na 35 odsto, da bi se smanjile emisije zagađujućih gasova.
"Uspeh počinje kada naše odluke dođu do krajnjih korisnika. Ako želimo da delimo budućnost, moramo da delimo i odgovornost za nju", rekao je Kurum.
Očekuje se da će učesnici konferencije razgovarati i o tome kako da se siromašnijim zemljama pomogne da finansiraju prilagođavanje rastu temperatura i ekstremnim vremenskim događajima, koji su povezani s klimatskim promenama, kao i da sprovedu tranziciju i napuste fosilna goriva.
Zemlje u razvoju traže da se više razgovara o finansiranju ciljeva Pariskog sporazuma i o pomoći bogatijih zemalja u borbi protiv klimatskih promena.
Prethodna dva samita, COP30 u Brazilu i COP29 u Azerbejdžanu, kritikovana su jer nije mnogo dogovoreno o smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte.
SAD, najveći zagađivač posle Kine, ni ove godine ne učestvuju na samitu.
