Svađa oko pice podelila Rusiju više nego rat i kriza

Inicijativa da se pica protera iz škola u Rusiji podelila je javnost i političku elitu, a pravi zaokret je usledio kada su u odbranu tog ruskoj kulturi navodno tuđeg jela iz neprijateljske zemlje stali i neki poslanici stranke predsednika Vladimira Putina i pojedini ruski ultranacionalisti, piše Juronjuz.

Inicijativu da pica bude izbrisana sa jelovnika u školskim menzama u Rusiji pokrenuo je početkom novembra šef federalnog fonda za bezbednost i borbu protiv korupcije Vitalij Borodin. Rekao je da nije reč samo o ishrani, nego da deca odrastaju sa "tipičnim proizvodom "neprijateljske" zemlje koja snabdeva oružjem Ukrajinu.

Samo par dana kasnije dobio je snažnu podršku Elene Jampolskaje, savetnice predsednika Vladimira Putina za kulturu. "To svakako nije jelo koje treba ponuditi u školama", rekla je Jampolskaja, koja je sa nutritivnih argumenata brzo prešla i na odbranu nacionalnih vrednosti.

Ocenila je da državne škole treba više prostora da daju ruskoj kuhinji, da mladima približe domaće kulinarstvo bogatstvo, i predložila da se pica zameni piroškama, nadevenom pitom kulebjakom, taškama od testa...

Međutim, mnogi Rusi se, piše Juronjuz, nisu ni najmanje saglasili sa tim kulinarskim krstaškim ratom. Protiv se prvo izjasnilo nekoliko političara i članova Građanske komore Rusije, tela koje je veoma blisko vlastima.

Potom se oglasila Svetlana Žurova, članica Putinove Jedinstvene Rusije i bivša olimpijska šampionka u brzom klizanju. Ona je predlog zabrane odbacila kao "apsurdnu meru". 

Naglasila je da patriotizam ne sme automatski da se pretvori u odbijanje sveg što dolazi iz inostranstva, i zapitala i kako Rusija misli da brani sopstvenu kulturu od napada u inostranstvu ako se tako ponaša.

U odbranu pice stala je i državna novinska agencija RIA Novosti koja je navela da je ona odavno globalno jelo, cenjeno daleko preko granica zemlje porekla i da nema nikakve veze sa političkim kontroverzama. RIA Novosti smatra da nema nikakvog smisla nema okriviti neko jelo za odluke italijanske vlade. 

Juronjuz primećuje da je to interesantan stav "ako se ima u vidu da na optuženičkoj klupi u ovom slučaju nije neka vlada, nego kvasno testo sa paradajzom i sirom".

Konačno, piše Juronjuz, i pojedini ruski ultranacionalisti su jasno stavili do znanja da ne žele da se odreknu pice.

Preduzetnik i osnivač medijske grupe Cargrad Konstantin Malofejev, poznat po podršci proruskim separatistima u Donbasu, kritikovao je naviku da se svaki problem rešava zabranom. Interesantna je, piše Juronjuz, njegova konstatacija da je daleko lakše nešto zabraniti, nego učiniti nešto korisno. 

Napadu na picu su se usprotivili i šef Pravdne Rusije Sergej Mironov i konzervativni poslanik Jedinstvene Rusije Vitalij Milonov. I upravo Milonov je postavio i ključno pitanje šta je ustvari pica i koji se sastojci na nju stavljaju, piše Juronjuz, dodajući da pica u ruskim školama "jedva da liči na ono što zamišljamo kada pomislimo na Italiju ili Napulj".

"Među kritičarima predloga svako malo bi se pojavila ista teza: problem nije nužno pica, nego ono što na njoj završi. Briga se odnosi na kvalitet ishrane dece, a ne na nacionalnost recepta", piše Juronjuz.