Državni službenici ne poznaju dovoljno propise

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da se veliki broj slučajeva diskriminacije u Srbiji odnosi na diskriminaciju pred organima javne vlasti, ali da praksa pokazuje da državni službenci ne diskriminišu namerno, već zbog nepoznavanja propisa.

"Ono što jeste ohrabrujuće je da se u našoj praksi ispostavilo da zaposleni nisu imali nameru da izvrše diskriminaciju, već da nisu u dovoljnoj meri poznavali propise", rekla je Janković.

Dodala je da se broj takvih slučajeva smanjuje, ali da će ove godine biti obavljene obuke za veliki broj sužbenika i da će poznavanje antidiskriminacionih propisa postati obavezan deo stručnog ispita za rad u državnim službama.

Ona je novinarima pre skupa o izmeni Zakona o zabrani diskriminacije rekla da će u tom Zakonu zbog prilagodjavanja sa evropskim direktivama biti poboljašane odredbe o položaju osoba sa invaliditetom na tržištu rada, o jednakom pristupu uslugama za žene i muškarce i definiciju posredne diskriminacije.

Janković je dodala da će zakon biti izmenjen i u delovima za koje se kroz praksu pokazalo da smanjuju efiukasnost zaštite gradjana, a novčane kazne za diskriminatore biće povećane, jer njihov iznos godinama nije menjan.

Upitana o izjavi direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzane Paunović o bivšoj supruzi gradonačelnika Beograda Mariji Mali, poverenica je rekla da "sve gradjanke, bez obzira da li su nečije bivše ili sadašnje supuge, imaju pravo na istu pravnu zaštitu.

"Svaki gradjanin i gradjanka po Ustavu i zakonu imaju pravo na jednaku pravnu zaštitu. Činjenica da ste nečija bivša ili sadašnja supruga, nikoga ne sme da ostavi bez pravne zaštite", naglasila je ona.

Paunović je ranije izjavila da porodični konflikti "znaju da budu zloupotrebljeni u druge svrhe", a da je u slučaju gradonačelnika Beograda Siniše Malog i njegove bivše supruge Marije Mali "unutrašnja porodična problematika preneta na politički teren".

Janković je dodala da državni organi koji nisu ovlašćeni ili nisu nadležni za kontrolu i nadzor, ne bi trebalo da iznose nikakve ocene, niti kvalifikacije o porodičnim sporovima.

Ona je dodala da bi u slučaju Mali, ako je potreban nadzor, moglo da postupa Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ili Ministarstvo pravde, ili zaštitnik gradjana, a u slučaju eventualne diskriminacije  - institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Bivša poverenica i profesorka na Pravnom fakultetu u Nišu Nevena Petrušić kazala je da ni najbolji zakon nije garancija da će se norme primenjivati.

"Dobar zakon je podloga, ali je sve u ljudima koji primenjuju zakon. Ne treba samo da reagujemo kada diskriminacija dodje, već da naučimo kako se treba ophoditi prema ljudima", rekla je Petrušić novinarima.

Ona je ocenila da u društvu u Srbiji i dalje ima diskriminacije, predrasuda i stereotipa, i da je velika distanca prema pojedinim društvenim grupama. To stanje se prevazilazi i uvodjenjem tih tema, kakva je tolerancija, u obrazovne programe.