AI: Migranti u Srbiji bez pristupa odgovarajućoj zaštiti

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International - AI) ocenila je u danas objavljenom godišnjem izveštaju da u Srbiji procesuiranje ratnih zločina tokom oružanih sukoba 1990-ih i dalje tapka u mestu, a da izbeglice i migranti blokirani u Srbiji na putu za EU nisu imali pristup odgovarajućoj zaštiti i osnovnim uslugama.

U delu izveštaja za 2016/2017. koji se odnosi na Srbiju navodi se da provladini mediji u Srbiji nastavljaju da ocrnjuju nezavisne novinare i aktiviste za ljudska prava, kao i kancelariju ombudsmana.

Nezavisna novinarska udruženja registrovala su desetine incidenata u kojima su meta bili novinari, uključujući fizičke napade i pretnji smrću, ukazuje se u izveštaju.

Kada je reč o sprovodjenju sudjenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti navodi se da su ona i dalje u blokadi dok je mesto glavnog tužioca za ratne zločine ostalo upražnjeno cele prošle godine.

Takodje se navodi da je više od 200 porodica izbačeno iz stanova u centru Beograda od početka radova 2015. za pripremu terena za izgradnju Beograda na vodi a da je u aprilu 30 maskiranih ljudi noću izbacivalo ljude i nasilno uništilo zgrade.

Ombudsman i grupe aktivista osudili su ta dela, i održano je više protesta pozivajući gradske i državne vlasti da nadju odgovorne za to.

Izvestioci UN su ukazali na lošu situaciju posebno za Rome koji žive u divljim naseljima bez pristupa osnovmim uslugama, ukazuje se u izveštaju.

Kada je reč o izbeglicama i migrantima navodi se da odbijanje srpskih vlasti da u "jednom datom trenutku" smesti više od 6.000 ljudi u pokretu imalo za posledicu da su hiljade njih ostali u neformalnim smeštajima u očajnim uslovima na granicama kod Madjarske, u napuštenim zgradama i parkovima u Beogradu i na drugim lokacijama u zemlji.

Navodi se da Srbija nije pružila pristup fer i individualizovanom procesu dobijanja azila za veliki broj registrovanih tražilaca azila, uključujući i procedure odredjivanja statusa izbeglice.

Uloženo je više od 12.000 zahteva za azil izmedju januara i kraja godine u Srbiji, a doneto je samo oko 74 odluka do kraja oktobra. Od tog broja 40 aplikacija je odbijeno.

Srpske vlasti nisu obezbedile odgovarajuće obučeno civilno osoblje na granici sa Makedonijom i Bugarskom, gde su uspostavljene medjunarodne patrole granične policije. Zbog toga nije sistematski obezbedjeno da osobe koje žele da traže azil mogu da ga zatraže na granici, što je obaveza po srpskom i medjunarodnom zakonu.

Kako se navodi, srpske vlasti podržale su suspenziju sporazuma o readmisiji sa madjarskim vlastima, ali uprkos tome hiljade ljudi je vraćeno i ostali su blokirani u Srbiji bez pravnog statusa i pristupa osnovnim uslugama.

Neki od nominalno otvorenih prihvatnih centara ograničili su slobodno kretanje tražiocima azila i u nekima su ljudi bili arbitrarno pritvoreni.

Kada je reč o Kosovu navodi se da je napredak dijaloga sa Beogradom pod pokroviteljstvom EU ostao ograničen.

Savetodavno telo za ljudska prava (HRAP) Unmika izdalo je u junu vrlo kritičan izveštaj, osudjujući UN misiju da nije uspela da osigura da se odgovara za kršenja ljudskih prava pod mandatom tog tela.

Navodi se da su zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje bile podvrgnuti institucionalnoj diskriminaciji, posebno kada je reč o pristupu stanovanju i zapošlavanju. Te zajednice nastavljaju da žive u prenatrpanim uslovima u neformalnim naseljima bez odgovarajućeg pristupa vodi i drugim uslugama.

Kada je reč o ratnim zločinima Euleks je najavio da će predati slučajeve kosovskim vlastima iako je Evropska komisija ocenila da je kosovsko pravosudje "sporo" i "podložno političkim uticajem".

Kancelarija specijalnog tužioca na Kosovu je i dalje bez dovoljno osoblja i ima teškoća da regrutuje odgovarajuće obučene i iskusne tužioce koji bi istraživali zločine po medjunarodnom zakonu.

Navodi se da je otvoren specijali sud za procesuiranje bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova, sa izmeštenim sedištem u Hagu, ali da još nisu izdate prve optužnice.