Japan se seća žrtava na godišnjicu zemljotresa i cunamija

Japan danas održava brojne ceremonije u znak sećanja na žrtve snažnog zemljotresa i cunamija od pre šest godina, koji su izazvali nuklearnu katastrofu u centrali Fukušima od koje se zemlja još nije oporavila.

Kao i svake godine u znak sećanja na katastrofu od 11. marta 2011. tokom celog dana hiljade ljudi izlazili su na obalu dugu više od 500 kilometara koja je bila pogodjena u katastrofi na severoistoku zemlje.

Javna televizija HNK prikazala je video slike gradjana kako bacaju cveće u okean da "umire duše nastradalih".

Veliki broj ljudi okupilo se u znak sećanja u Sendaju, Išinomaki, Rikuzentakati i svim mestima čije ime je od tada povezano sa trostrukom katastrofom, zemljotresom i cunamijem u kome je nastradalo ili nestalo 18.446 ljudi, i havarijom nuklearne centrale Fukušima zbog koje je raseljeno 123.000 ljudi.

Minut ćutanja obeležen je u celoj zemlji u 14.46 (6.46 po centralnoevropskom vremenu), to je satnica kada se 11. marta 2011. desio strašni zemljotres magnitude devet koji je pokrenuo smrtonosni vodeni talas.

U isto vreme zvanična ceremonija u prisustvu premijera Šinzoa Abea počela je u Tokiju. Cara i njegovu suprugu ovog puta je predstavljao njegov sin princ Akišino, sa suprugom Kiko.

Svake godine ljudi se podsećaju na strašan sled dogadjaja tog dana. Prvo masa prestrašenih zaposlenih kako izlaze iz oblakodera u Tokiju, strašne slike celih gradova preplavljenih cunamijem, desetine hiljada nestalih. I na kraju tog dana prvi uznemirijući znaci iz dve nuklearne centrale u Fukušimi, zatim naredbe za evakuaciju, dani strepnje, posle kojih se oktriva da se radi o najtežoj nuklearnoj katastrofi od Černobila 1986.

Japanski premijer Abe je obećao da će "voditi računa i o telima i o dušama" pogodjenih ljudi i da će "razviti pogodjene oblasti poštujući njihove potrebe". Premijer se obavezao i da će pojačati japanski doprinos medjunarodnim akcijama za prevenciji nuklearnih katastrofa.

Većina gradova razorena u katastrofama od 11. marta 2011. godine samo su delimično obnovljeni, i lokalne vlasti bore se da finansiraju izgradnju. Uprkos porastu broja radnih mesta zbog obnove, broj stanovnika u tim oblastima pada.

Takodje brojni raseljeni iz oblasti pogodjenih nuklearnom havarijom zameraju vlastima da žele da ubrzaju vraćanje stanovnika u kontaminirane oblasti, da bi normalizovali situaciju pred organizaciju Olimpijskih igara u Tokiju 2020.

Oko 150.000 ljudi pobeglo je iz oblasti pogodjenih radijacijom oko centrale Fukučima. Do februara ove godine njih 123.000 i dalje je raseljeno. Subvencije za takozvana dobrovoljna raseljavanja, odnosno za one koji su napustili oblasti koje nisu zvanično označene kao zone za evakuaciju, treba da prestanu do kraja marta.

Tokijska elektro kompanija Tepco trudi se da zatvori havarisanu nuklearnu centralu, a ukupni troškovi procenjuju se na preko 182 milijarde dolara. Asanacija okolnih oblasti kasni i nivoi radijacije su i dalje visoki. Zvaničnici kompanije navode da radijacija ne curi izvan reaktora.