'Medjunarodna zajednica ima šansu da ispravi nepravdu'

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ocenio je danas da se i 13 godina nakon proterivanja Srba sa Kosova, taj proces nastavlja kroz pokušaj prištinskih vlasti da otmu srpsku javnu imovinu i da postanu članica UNESKO.   

"Medjunarodna zajednica sada ima priliku da ispravi nepravdu od pre 13 godina i spreči otimanje imovine države Srbije", kazao je Vulin koji je prisustvovao prvom času u beogradskoj Osnovnoj školi "Petar Petrović Njegoš" koji je bio posvećen nasilju na Kosovu marta 2004.  

On je ocenio da je nasilje nad Srbima bilo izazvano jednom velikom laži da su Srbi psima naterali albanske dečake da skoče u Ibar i tako se utope, i istakao da tu veliku laž treba ispraviti i glasno govoriti da je to neistina.

Učenicima osmog razreda je poručio da ne smeju da zaborave 17. mart 2004. ali i da ne smeju da mrze bilo kog albanskog vršnjaka zbog njegove nacije, jer kako je ocenio, svako zlo ima svoje lično ime i prezime.

"Svako od vas barem jedanput treba da ode na Kosovo da vidi Dečane i Gračanicu. Videćete koliko ćete se velikim osećati kada budete shvatili šta su sve vaši preci gradili u vreme dok su neki drugi narodi pravili samo kućice", kazao je Vulin nakon što su svi djaci odgovorili da niko od njih nije bio na Kosovu.

"Tu grešimo mi odrasli, zato što vas tamo ne vodimo", kazao je Vulin, ali je izneo i podatak da se od 4.000 Srba koji su pre 13 godina proterani sa Kosova i Metohije smo njih oko 150 vratilo.

Ministar je istakao da nasilje nad Srbima ne sme biti zaboravljeno kako se ne bi ponovilo.

"Vlada Srbije ne pravi razliku izmedju Srba na Kosovu i Metohiji", rekao je on.

Školskom času je prisustvovao i ministar prosvete Mladen Šarčević koji je djacima objasnio da su na Kosovu škole razdvojene i da albanski i srpski djaci ne pohadjaju nastavu zajedno. U srpskim sredinama nastava se pohadja prema nastavnim planovima kao i u centralnoj Srbiji.

"Postoje škole sa srpskim djacima na Kosovu i Metohiji kojima je jako teško uopšte i prići. Pomažemo koliko god je u našoj moći", rekao je Šarčević, koji je djake podsetio da pored univerzitetskih centara u centralnoj Srbiji, postoji i prištinski univerzitet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.   

O nasilju na Kosovu i Metohiji djacima je govorila i nastavnica istorije Marina Belamarić koja je objasnila da su "albanski ekstremisti koji su pokrenuli hajku na Srbe i sve što je srpsko".

Navela je i da je pored 4.000 protranih Srba, uništeno više od 800 kuća i spaljeno 35 verskih objekata.
     
Danas se navršava 13 godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska medjunarodnih snaga 1999, u kojima je 19 ljudi poginulo, a više od 4.000 Srba proterano iz svojih domova u koje se do danas nisu vratili.

Tokom dvodnevnog nasilja nad Srbima, njihovom imovinom, crkvama i manastirima, tokom koga je etnički očišćeno šest gradova i 10 sela, odgovarao je mali broj Albanaca, a izrečene kazne gotovo su simbolične.

Sukobi su izbili 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u Ibru u selu Čabar kod Zubinog Potoka. Mediji na Kosovo su za tu tragediju optužili Srbe, što je pokrenulo demonstracije koje su prerasle u nasilje i proširile se na celo Kosovo.

U tom nasilju ubijeno je 11 Albanaca i osam Srba, povredjene su 954 osobe, medju kojima su bili i pripadnici medjunarodnih misija. Sa Kosova tom prilikom proterano je 4.012 Srba, a prema podacima UNHCR za deset godina vratilo se nešto više od 150 porodica.

U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira medju kojima i 18 spomenika kulture poput crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. veka.

OEBS je ocenio tada da nije bilo neodgovornog izveštavanja medija o smrti dečaka, nasilje na Kosovu ne bi bilo tako intenzivno i tako brutalno.