SAD neće vršiti pritisak na Rusiju u vezi sa pogibijom Kačinjskog

SAD ne vide više ništa kako bi mogle da pomognu Poljskoj u obnovljenoj istrazi pogibije poljskog predsednika Leha Kačinjskog u avionskoj nesreći u Smolensku na zapadu Rusije 2010. godine u kojoj je poginulo svih 96 putnika i članova posade, izjavio je američki ambasador u Varšavi Pol Džons.

Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski zatražio je ove sedmice u susretu sa šefom Stejt departmenta Reksom Tilersonom u Vašingtonu da SAD nateraju Rusiju da Poljskoj vrati olupinu aviona koja je nakon sedam godina i dalje u Smolensku, jer Rusija odbija da je vrati sve dok u Poljskoj traje istraga, premda ne brani da poljski tužioci olupinu pregledaju i da dokaze traže u Smolensku.

Američki predsednik Donald Tramp obećao je još kao kandidat, usput na jednom od predizbornih mitinga u SAD, da će pomoći da se olupina vrati.

Poljska sa novom konzervativnom vladom na čelu, traži od SAD i obaveštajne informacije i satelitske snimke u nastojanju da u obnovljenoj istrazi dokaže da se nije radilo o nesreći, već u teoriji zavere da je avion oboren po naredjenju predsednika Rusije Vladimira Putina kao atentat na Kačinjskog.

"Razumemo zašto je to u Poljskoj već duže tema koja izaziva strasti. Ministar Vaščikovski je pokrenuo zaista to pitanje. Ali SAD su učinile sve što su mogle da pomognu i predaju ono malo informacija o uzrocima nesreće u Smolensku koje su imale. Iste te informacije smo predali nakon smene vlade u Poljskoj. Ne vidimo ništa više što bi mogli da učinimo", kazao je poljskoj agenciji PAP ambasador Džons.

Američki ambasador u Varšavi naglasio je da su SAD o toj tragičnoj nesreći predale Poljskoj sve informacije koje su imale i mogle da daju.

Zvanična i ruska i poljska istraga, dok je na vlasti bio sadašnji predsednik Evropskog saveta, tada poljski premijer Donald Tusk zaključile su da je za pad aviona i pogibiju predsednika, visoke državne delegacije i gotovo cele komande poljske armije kriv pokušaj da piloti slete po gustoj magli i nemogućim uslovima na slabo opremljen vojni aerodrom u Smolensku kako Kačinjski i delegacija ne bi zakasnili na važnu komemoraciju hiljadama poljskih vojnih zarboljenika koje je streljala sovjetska tajna policija NKVD u proleće 1940. godine.

Nakon dolaska na vlast konzervativne stranke Pravo i Pravda brata bliznaca pokojnog predsednika, Jaroslava Kačinskog u jesen 2015. godine ministar odbrane Antoni Maćerevič ponovo je pokrenuo istragu nesreće koja sada ciljano traži dokaze za teoriju zavere i atentata.

Nakon godinu dana rada proletos je obnovljena istraga iznela tezu da je navodno u avionu eksplodirala termobarička bomba.

Poljsko tužilaštvo u obnovljenoj istrazi optužilo je takodje ruske kontrolore na aerodromu u Smolensku da su navodno namerno pogrešno navodili avion Kačinjskog da se razbije tako da se sakriju dokazi da je avion oboren i eksplodirao u vazduhu, za sta ni ruska ni prva poljska istraga nisu našle ama baš nikakve dokaze.

Obični Poljaci sve manje veruju u atentat na Kačinjskog i sada nakon sedam godina u tezu zavere veruje svega oko 14 odsto Poljaka, što je manje od biračkog tela Prava i Pravde čije pristalice čine oko 18 odsto svih registrovanih birača u Poljskoj.