Ekstremne nepogode za koje je odgovoran čovek prete u celom svetu
Zelena Srbija
| 24.04.2017
|
access_time
23:50
U prvoj takvoj studiji, naučnici su analizirali podatke s meteoroloških stanica širom sveta i izračunali da je u 85 odsto slučajeva rekordno najtopliji dan u godini nosio "otiske klimatskih promena". Gasovi od sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa koji u atmosferi zadržavaju toplotu, utiču da su ti podaci učestaliji ili veći.
"Svet nije baš u tački u kojoj svaki rekord temperature 'ima otisak ljudskog prsta', ali se tome približava", rekao je glavni autor, klimatolog Univerziteta Stenford Noa Difenbauh.
Uticaj klimatskih promena je primećen u 57 odsto podataka o evidenciji najmanjih padavina u godini i u 41 odsto podataka o evidenciji najveće kiše u periodu od pet dana, piše u studiji koju je u ponedeljak objavila američka Nacionalna akademija nauka.
U poslednjih nekoliko godina, istraživači su došli do opšteprihvaćene naučne tehnike utvrdjivanja da li je neki pojedinačni ekstremni meteorološki dogadjaj učestaliji ili jači zbog klimatskih promena. To obično uključuje ranije meteorološke podatke i obimne kompjuterske modele koji simuliraju koliko često bi se neki događaj dešavao bez zagrevanja gasovima staklene bašte, i to se poredi s tim koliko se to često zaista i dešava.
Drugi naučnici kažu da se Difenbauhova studija razlikuje i da je korisna po tome što se ne bavi samo nekim pojedinačnim dogadjajem kao što je petogodišnja suša u Kaliforniji. Umesto toga, on primenjuje tehniku praćenja meteoroloških stanica kao celine, širom sveta, izjavio je klimatolog Univerziteta Kolumbija Adam Sobel koji nije bio učesnik tog istraživanja.
"Ovo je korak napred jer omogućava da se utvrdi koji deo nekih događaja odredjene, odabrane vrste, sadrži statistički značajan" uticaj čoveka, rekao je Sobel.
Online: www.pnas.org
