Kojadinović: Ćuruvija ubijen iz nečijeg hira

Sudjenje optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu, svedočenjem  direktora Studija B u 1999. Dragana Kojadinovića koji je ukazao na razne i brojne pritiske ondašnje vlasti na nezavisne medije.

On je rekao da su Ćuruvija, kao i njegova redakcija, bili izloženi tim pritiscima i putem izricanja visokih novčanih kazni.

Kojadinović je rekao i da je Studio B prvi objavio da je Ćuruvija ubijen i da je to javio na redakcijski telefon neko od gradjana.

"Meni je to kroz vrata (u redakciji) preneo neko iz studija i ja sam zvao novinara Vlada Dinića, vlasnika lista Svedok da proveri jer je bio na ulici", rekao je on.

Kojadinović je rekao da je Dinić otišao do Svetogorske ulice i da je tu "u ulazu zatekao telo Ćuruvije u krvi".

"To mi je javio i ja sam potom objavio vest", rekao je Kojadinović.

On je rekao da mu je nekog od narednih dana, u razgovoru Dinić rekao, i da je na mestu ubistva zatekao samo dva dečaka.

"Naveo je da su dečaci rekli da su oni koji su pucali pobegli u Komercijalnu banku, a tada se pričalo da je tu banku koristio DB", rekao je Kojadinović.

Dodao je i da se Dinić u kasnijim razgovorima čudio što je u haustoru zatekao samo telo Ćuruvije i što nije bilo ljudi.

On je rekao i da je pozvao Dinića da proveri da li je Ćuruvija ubijen jer je redakcija Svedoka tada bila u blizini Svetogorske ulice i da mu je Dinić, posle "pet, šest minuta rekao da je video Ćuruviju u lokvi krvi".

Kojadinović je dodao i da ga je, pošto je objavio vest zvala i Danica Drašković, koja je rekla da je Ćuruvija ubijen.

On je objasnio da je Danici Drašković to prenela Branka Prpa, koja je s Ćuruvijom bila na mestu ubistva.

Kojadinović je rekao i da misli da je Ćuruvija ubijen "iz nečijeg kaprica", objasnivši da je za vreme ratnog stanja svako od onih koji nije bio po volji vlasti mogao da bude rasporedjen na teren van Beograda a njihovi mediji ugašeni.

On je rekao da su ga zvali i urednici drugih medija s pitanjem "da li si čuo da je Ćuruvija ubijen, šta ćeš da radiš..." i dodao da su oni vest o ubistvu Ćuruvije objavili tek kasnije.

Nije naveo o kojim medijima i urednicima se radi, ali je zapitao na sudu zašto su pozivani da svedoče on i Dinić koji su profesionalno odradili a ne oni koji nisu odmah objavili da je Ćuruvija ubijen i da se pitaju zašto to nisu uradili.

Pre Kojadinovića svedočio je penzionisani funkcioner DB Miloš Teodorović, koji je od 1994. godine bio na čelu Komisije DB koja je bila zadužena za uništavanje dokumentacije.

On je rekao da je na čelu te komisije bio i posle petooktobarskih promena, 2000. godine u vreme kada je resorom DB rukovodio Goran Petrović.

Teodorović je rekao i da nije bilo nezakonitog uništavanja dokumentacije DB i da Komisija kojom je rukovodio "nije uništila ni jedan jedini dokument" iz dosijea "Ćuruvija".

Teodorović, inače prvi svedok odbrane u procesu, koji je bio na čelu pete uprave DB, rekao je i da je posle objavljivanje dosijea "Ćuran" u medijima kompletnu dokumentaciju iz te uprave izneo na "sigurno mesto".

"To sam uradio samoinicijativno jer sam lično bio zadužen za Petu upravu i nisam želeo da mi se dogodi drugi "Ćuran", rekao je on objasnivši da je odluku o tome doneo sam a da je o tome samo obavestio nadredjenog.

Prema njegovim rečima, dokumentacija je prebačena na Banjicu gde je bilo sedište centrale DB.

Pravni zastupnik porodice Ćuruvija, advokat Slobodan Ružić je u izjavi novinarima ispred Specijalnog suda ocenio da je Kojadinovićevo svedočenje značajno jer je podsetilo na atmosferu u kojoj su radili nezavisni novinari u vreme vlasti Slobodana Miloševića.

"Svi su već pomalo zaboravili atmosferu koja je tada vladala", rekao je Ružić.

Advokat optuženih Zora Dobričani Nikodinović rekla je da je za odbranu značajan bio deo Kojadinovićevog svedočenja koji se odnosio na pronalazak tela Ćuruvije.

Ona je rekla i da je veoma značajno svedočenja Teodorovića u vezi sa uništavanjem dokumentacije DB i ocenila da je taj svedok "stavio tačku na skoro dvadesetogodišnje medijsko spinovanje" o uništvanju dokumentacije.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Za njegovo ubistvo optuženi su načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić koji je, kao i Radonjić, uhapšen u januaru 2014.

Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili svaku povezanost s tim zločinom.