Kuba odala počast Če Gevari povodom pola veka od njegove smrti

Na Kubi je danas obeleženo 50 godina od ubistva legendarne figure Kubanske revolucije, argentinskog gerilca Ernesta Če Gevera.

U Santa Klari, gde su sahranjeni komandant Revolucije i njegovi ratni drugovi, oko 70.000 ljudi Kubanaca raznih generacija, kao i predsednik Raul Kastro u generalskoj uniformi okupili s se danas da odaju počast argentinskom gerilcu.

Taj grad 300 kilometara istočno od glavnog grada Kube, smatra Če Gevaru "usvojenim sinom" od decembra 1958. kada je izvojevao odlučujuću pobedu nad trupama kubanskog diktatora Fulgensija Batiste (1952-1958).

Današnja svečanost je bila prva bez Čeovog saborca, Fidela Kastra koji je umro krajem 2016. godine, te su emitovani odlomci Fidelovih govora o Če Gevari.

Ovogodišnja svečanost je održana dok poslednji gerilci levice na južnoameričkom kontinentu u Kolumbiji - Fark, polažu oružje, a gerilci ELN-a u toj zemlji pregovaraju o miru. ELN je formiran 1964. i inspirisan Če Gevaraom.

Ernesta Gevaru pogubio je 39-ogodišnji bolivijski vojnik 9. oktobra 1967, ali se na Kubi kao dan "Herojskog gerilca" obeležava 8. oktobar, kada je zarobljen.

Sutra će u Boliviji biti komemoracija u prisustvu Če Gevarinie dece i predsednika Eva Moralesa.

Telo argentinskog gerilca, bačeno u jamu u Boliviji, nadjeno je i identifikovano pre 20 godina, a potom svečano vraćeno na Kubu, i sahranjeno uz državne počasti. Nad podzemnim mauzolejom u Santa Klari je velika bronzana statua.

Poslednjih dana kubanska štampa objavila je mnogobrojne članke i specijalne priloge u čast godišnjice smrti Čea.

Ernesto Če Gevara rodjen je 14. juna 1928. u Rozariju, u argentinskoj buržoaskoj porodici. Po obrazovanju je bio lekar. Kao mlad je biciklom i motociklom prošao Latinsku Ameriku i saznao za bedu najsiromašnijih, a posebno domorodačkih zajednica. Upoznao je 1955. godine Fidela Kastra u izgnanstvu u Meksiku i prišao kubanskim revolucionarnim snagama u gerilskoj borbi protiv Batiste.

Deset godina kasnije udaljio se od Kube i Kastra da povede nove bitke.

Usledili su meseci nestanka kada je bio u Kongu da bezuspešno pokuša da nametne oružanu revoluciju, a potom se u Boliviji uključiju u svoju poslednju gerilsku borbu.

Njegova lik i njegovi portreti svuda su prisutni na Kubi, a posebno najpoznatiji koji ga prikazuje kao mladog, argentinskog gerilaca, s beretkom, u vojničkoj košulji, s dugom kosom. Ta slika, delo pokojnog kubanskog fotografa Alberta Korde, postala je kultna i ukrašavala je i ukrašava zidove soba generacije studenata, a i danas je gotovo neizostavna na demonstracijama širom sveta.