Skup u Briselu: Na Zapadnom Balkanu u prethodnih pet godina otvoreno skoro 400.000 radnih mesta
Generalni direktor Evropske komisije za proširenje Kristijan Danijelson (Christian Danielsson) rekao je da medju liderima sa Zapadnog Balkana postoji velika predanost da se ostvari pomak ka reformama na putu ka pristupanju EU.
"Za neke ekonomije bi bilo bolno, ali bi donelo željene rezultate. Videli smo promenu u smeru ekonomskih modela u regionu koji su ohrabrujući. Potencijal regiona leži u regionalnoj saradnji. U bliskoj saradnji sa Savetom za regionalnu saradnju, trenutno radimo na Regionalnom ekonomskom prostoru, jer ga vidimo kao snažnog pokretača rasta i otvaranja radnih mesta u regionu koji će doneti koristi za ljude", rekao je Danijelson na skupu "Zapadni Balkan na raskršću: Novi izazovi, promena dinamike".
On je istakao da se "ne radi o alternativi proširenju Evropske unije već o zagrevanju za nju".
Premijer Albanije Edi Rama je rekao na skupu da je Evropska unija važna pokretačka snaga za Balkan, ocenivši da "bez nje region ne bi mogao da sprovodi postojeće reforme".
"Balkan želi da bude deo evropske porodice i ako ova nada izbledi, stvari bi mogle da odu u pogrešnom smeru. Zato naše pitanje nije šta će se desiti medju nama, već šta će se desiti izmedju nas i Evropske unije", rekao je Rama.
Višegodišnji akcioni plan za Regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu (MAP), koji je pripremio Savet za regionalnu saradnju (RCC), a koji su lideri iz šest ekonomija Zapadnog Balkana podržali na samitu Berlinskog procesa 12. jula u Trstu, bio je u središtu pažnje razgovora i naveden kao iskorak ka zajedničkom cilju regiona, a to je članstvo u Evropskoj uniji, navedeno je u saopštenju RCC-a.
Generalni sekretar RCC-a Goran Svilanović rekao je na panelu "Poslovna perspektiva sve bolja, ali se reforme moraju nastaviti" da postoji plan za napredak regiona i da ga je sada potrebno sprovesti.
"Višegodišnji akcioni plan za Regionalni ekonomski prostor u šest ekonomija Zapadnog Balkana je jasan plan kojim su predvidjena poboljšanja u oblasti trgovine, uz sve ono što je već do sada uradjeno da se obuhvate trgovina uslugama i uklanjanje necarinskih barijera, ali i da se iznadju načini kako privući investicije i tako učiniti region konkurentnijim", kazao je Svilanović.
On je rekao da višegodišnji akcioni plan obuhvata i omogućavanje mobilnosti stručnjaka, istraživača, inovatora, studenata i drugih putem otklanjanjem postojećih prepreka, i na kraju, ali od presudne važnosti, digitalizaciju i digitalnu integraciju regiona.
Prema godišnjem izveštaju o sprovodjenju strategije "Jugoistočna Evropa 2020" RCC-a za 2017. godinu, ponovni rast zaposlenosti "predstavlja priču o uspehu".
U saopštenju je navedeno da su ekonomije Zapadnog Balkana uspele da tokom prethodnih pet godina tržištu rada dodaju skoro 400.000 radnih mesta.
Kako je navedeno, iako se učinak razlikovao od jedne do druge ekonomije, očekuje se da će se ovaj očigledan trend rasta nastaviti i tokom sledeće godine.
Ipak, uprkos ovim ohrabrujućim rezultatima, Balkanski barometar za 2017. godinu RCC-a pokazuje da nezaposlenost ostaje najveća briga gradjana u regionu, što je potvrdilo njih 67 odsto.
Skup u Briselu organizovali su Prijatelji Evrope (FoE), vodeća stručna organizacija sa sedištem u Briselu, uz podršku Evropske komisije, Saveta za regionalnu saradnju (RCC), fondacije Konrad Adenauer, Razvojnog programa UN (UNDP) i Fondacije braće Rokfeler.
Učesnici skupa razgovarali su pored ostalog o demokratiji i pomirenju u regionu kao preduslovima za ekonomsku i društvenu stabilnost, ali i poslovnu perspektivu i neophodne reforme.
Na skupu se okupilo oko 200 ljudi, medju kojima su neki od vodećih političara sa Balkana, koji razmatraju budućnost Zapadnog Balkana, uz poseban osvrt na nezaposlenost kao gorući problem regiona i brojne očekivane reforme na putu ka pristupanju Evropskoj uniji, piše u saopštenju.
