Finansijeri se sastali pred pariski samit o klimatskim promenama

Uoči samita o finansiranju suzbijanja zagrevanja klime u svetu, kompanije i globalni akteri finansija sastali su se u ponedeljak u Parizu radi dogovora o poboljšanju svoje prakse, a neki i s najavom novih doprinosa toj aktivnosti.

Svetski Pariski sporazum iz 2015. je podstakao mnoge - države, gradove, finansijske institucije, kompanije, da nešto rade, ali još mnogo ostaje da se uradi da bi svetska privreda postala "zelena".

Inicijativa "Nova klimatska ekonomija" (New Climate Economy) procenjuje potrebu za "održivim finansiranjem infrastrukture" na teško pojmljivih 90.000 milijardi dolara do 2030. godine.

Izazov je kako podstali "aktere"  - javne: razvojne banke, vlade, kao i "privatne aktere": osiguranje, banke, fondove, da preusmere kapital u dinansiranje smanjenja ispuštanja zagadjujućih gasovakoji zagrevju atmosferu, i u prilagođavanje "zemalja Juga" klimatskim promenama, sada previše siromašnim da bi finansirale zaštitu klime.

"Posle (konferencije) COP21 smo promenili razmišljanje o načinu na koji delujemo u interesu očuvanja klime, uz novi akcioni plan", rekla je nova generalna direktorka Svetske banke Kristalina Georgikeva, koja je u ponedeljak otvorila međunarodnu konferenciju glavnih donatora u Parizu.

Svetska banka želi da 28% svojih sredstava usmeri ka zaštiti klime 2020. godine, za šta danas daje 22%.

"Klub za međunarodno finansiranje razvoja" koji okuplja 23 razvojne banke, finansirao je 2016. godine "zelene projekte" u vrednosti od 173 milijarde dolara ili 30 milijardi evra više nego 2015. godine, što predstavlja oko 20% ukupnih obaveza Francuske agencije za razvoj IDFC.

Razmišlja se i o boljem kombinovanju javnog i privatnog finansiranja, posebno u zemljama u razvoju, gdje se samo privatni sektor bori za finansiranje rizika od političke ili regulatorne nestabilnosti.

"Finansije su jedan od sektora koji se kreću relativno brzo, one su na liniji fronta" globalnog zagrevanja, rekaoje Sajmon Bakl, šef sektora za klimatske promene u OECD-u, koji navodi slučaj osiguravača.

Oni se suočavaju sa povećanjem broja prirodnih nepogoda, ali moraju osigurati i svoje investicije u kompanije za koje smatraju da donose klimatski rizik, kao što je ekpslaotacija energije od fosilnog goriva.

"Sve više i više dugoročni investitori gledaju šta klimatske promene znače za njihove portfolije", kaže Bakl.

Ali, ova preorijentacija kapitala je spora, sa previše novca stavljenog u fosilno gorivo, kažu stručnjaci.

Politička akcija "neće biti dovoljna ako ne revidiramo arhitekturu globalnih finansija", izjavila je u ponedeljak šefica UN za klimatske promene Patrisia Espinosa.

Pristup finansiranju je još jedan problem. Udruženje "Klimatske šanse" (Climate Chance) je utvrdilo desetak prioriteta da bi se olakšao proces alokacije sredstava. Među njima je pojednostavljenje kriterijuma raspodele i zahtev da fondovi za klimu daju formalnu ulogu nedržavnim akterima u tim telima.

"Ako nedržavni akteri nemaju lak pristup finansiranju, neće biti u mogućnosti da preduzmu mere", upozoravaju oni.

Većina aktera, privatnih i javnih, poziva na akciju država, da razjasne pravila finansiranja klime.

U ponedeljak je više od 50 glavnih kompanija (Adidas, Allianz, Diageo, H&M, Philips, Unilever, Kering) izdalo izjavu u kojoj pozivaju na "ambicioznu akciju u vezi s klimatskim promenama".

Oni zahtevaju da razvijene zemlje preduzmu "konkretne dugoročne mere", poput završetka subvencionisanja fosilnih goriva do 2025. godine i "jasnoće o finansijskim rizicima vezanim za klimatske promene".

"Ako uspostavimo ispravan podsticaj, onda će privatna i javna finansiranja ići u pravom smeru", kaže Bakl.

Otkrivajući svoje obaveze za smanjenje emisije štetnih gasova, više od 90 francuskih firmi se takođe založilo za uspostavljanje "međusobno povezanih" mehanizama cena ispuštanja ugljenika "u glavnim svetskim ekonomskim regionima".

Konačno, pritisak se povećava da bi se prisilile kompanije da objavljuju rizike koje njihova aktivnost  donosi za globalno zagrevanje. Tu transparentnost koju zahtevaju rejting agencije i investitori.
"Vidimo napredak (...), međutim klimatske promene moraju sada biti uključene u sve odluke u privatnom sektoru", rekla je Espinosa.