Srbija najlošije ocenjena u regionu po vladavini prava

Srbija je prema indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde pala za dva mesta i iza je svih ostalih balkanskih zemalja, a opšti pad vladavine prava, posebno osnovnih ljudskih prava beleži se i na globalnom nivou.

Na listi 113 država iz celog sveta, Srbija se našla na 76. mestu.

Prema indeksu vladavine prava, koji meri poštovanje osnovnih principa pravde, Srbija je dobila ocenu 0,5 na skali od 0 do 1, dok su sve ostale zemlje regiona dobile veću ocenu.

Najbolje ocenjena balkanska zemlja je Slovenija, koja je zauzela 26. poziciju, zatim Rumunija na 29. mestu i Hrvatska na 35. Slično stanje u oblasti vladavine prava je u Bugarskoj (55), Bosni i Hercegovini (56) i Makedoniji (57), dok je Albanija na 68. mestu. Crna Gora i Kosovo nisu obuhvaćeni istraživanjem.

Srbija je najlošije rangirana po faktoru "ograničenje ovlašćenja vlasti", po kojem je na 97. mestu. U okviru tog faktora najslabiju ocenu, 0,29, dobila je za kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebu položaja.

Srbija je najbolje ocenjena u kategoriji bezbednosti i to je jedina oblast u kojoj je zabeležen napredak. Parametar "odsustvo gradjanskog sukoba" u okviru te oblasti jedini je za koji je Srbija dobila maksimalnu ocenu.

Ocenu iznad 0,5 dobila je još samo u oblasti osnovnih prava, zahvaljujući pre svega slobodi veroispovesti i odsustvu diskriminacije, ali je u okviru tih prava za slobodu izražavanja dobila ocenu 0,49.

Lošija situacija u odnosu na prethodnu godinu zabeležena je u kategoriji "otvorenost državnih institucija", gde je za pravo na informisanje Srbija dobila ocenu 0,47, a za dostupnost zakona i dokumenata vlasti 0,53.

Kada je u pitanju korupcija, najlošija je situacija u zakonodavnoj grani vlasti, a najbolja u policiji i vojsci.

Globalno, na prvom mestu po indeksu vladavine prava je Danska, a iza nje su Norveška, Finska i Švedska, zahvaljujući pravosudnim sistemima koji se efikasno bore protiv bezakonja i nepravde. Sve četiri zemlje, kao i Holandija, imaju ocenu veću od 0,85.

Na dnu liste je Venecuela, gde je gotovo došlo do potpunog urušavanja vladavine prava, pored hiper-inflacije, korumpiranog sudstva, nasilnog zatvorskog sistema i gde se svakog dana ubije od 56 do 73 osobe. Ispred nje su Kambodža i Avganistan.

Nemačka je na šestom mestu, Velika Britanija na 11, Francuska na 18, SAD na 19, Kina na 75, Rusija na 89, a Turska na 101.

Rumunija se sa relativno dobrom ocenom 0,65 našla na 29. mestu, uprkos reformi pravosudja za koju gradjanski aktivisti tvrde da će uruštiti vladavinu prava u zemlji i poništiti dosadašnji napredak u suzbijanju korupcije.

Medju zemljama istočne Evrope, stanje u vladavini prava se najviše pogoršalo u Poljskoj, gde je zabeležen opadajući trend u kategorijama ograničenje ovlašćenja vlasti, otvorenost državnih institucija, osnovna prava i krivično pravo.

Najveći pad u odnosu na prošlu godinu zabeležili su Filipini, za 18 mesta, zbog vladine nasilne kampanje protiv narkotika.

Indeks vladavine prava je od prošle godine opao u 38 zemalja.

Od objavljivanja prethodnog indeksa vladavine prava u oktobru 2016, većina zemalja je ocenjena lošije u oblasti ljudskih prava, ograničenja ovlašćenja vlasti i gradjanske i krivične pravde, navodi se u izveštaju.

Najveći pad zabeležen je u kategoriji osnovnih prava, u okviru koje se izmedju ostalog meri diskriminacija, pravo na život i bezbednost, sloboda izražavanja i verske slobode.

U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni 31. januara, učestvovalo je po 1.000 ljudi iz svake zemlje. Oni su popunjavali upitnik koji su napravili kvalifikovani stručnjaci, uključujući pravnike i aktiviste za ljudska prava. Cilj istraživanja je da služi kao "kvantitativno sredstvo koje meri vladavinu prava u praksi".

"Indeks meri vladavinu prava u celom svetu na osnovu iskustava i percepcije javnosti i stručnjaka u zemlji", navodi se u izveštaju.