Asocijacija malinara Srbije ne prihvata početnu cenu, već traži krajnju, na kraju berbe

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da to udruženje traži da im vlasnici hladnjača i izvoznici isplate maline koje će ovih dana otkupljivati po cenama koje se postignu na kraju branja, a ne početne i "dnevne" od 50 do 130 dinara koliko je do sada ponudjeno.

On je za Betu rekao da predstavnici tog uduženja nisu danas bili na sastanku kod ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića jer nisu pozvani kao predstavnici udruženja "Limska dolina" koji su od protekle subote do srede blokirali magistralni put prema Crnoj Gori.

Proizvodjači, prema rečima Radovića, ne prihvataju da im se nude različite dnevne cene i poručio je okupljivačima da se "ne igraju sa buretom baruta".

"Prihvatamo akontne, avansne cene, ali da nam se rod na kraju plati po krajnjim cenama koje su dostignute na tržištu", rekao je Radović.

Podsetio je da sutra ističe rok da opštine i gradovi na zahtev malinara održe hitan sastanak i pozovu vlasnike hladnjača koji treba da iznesu svoje ponude.

"Kada vidimo ponude moći ćemo da odlučimo da li ćemo brati maline ili pustiti da rod propadne", rekao je Radović.

On je istakao da je država odgovorna što je dozvolila da izvoznici naprave kartel i umesto tržišta oni odredjuju niske otkupne cene malina. 

Vlasnici hladnjača, prema njegovim rečima, udružili su se u kartel i uvoze malinu iz Bosne i Hercegovine da bi oborili cenu tog voća na domaćem tržištu.

Radović je rekao da se zalaže za subvencije proizodjačima malina koje je danas nagovestio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ali da je to moguće tek kada se na nivou države napravi regionalizacija prema uslovima koji odgovaraju pojedinim vrstama voća.

"Subvencije za malinu bi bile rezervisane za brdsko-planinske krajeve, ali ne i za prozvodjače u, na primer, Vojvodini koja može da uzgaja druge vrste poljoprivrednih kultura", rekao je Radović.

On smatra da proizvodjači ne treba da više investiraju u hladnjače jer ih ima dovoljno, ali da bi investicija u preradjivačke kapacitete i izvoz preradjene maline bilo dobro ulaganje.

Radović je rekao da su zbog vremenskih neprilika i oštećenja maline prošle godine dobili pomoć Ministarstva poljoprivrede od 300 kilograma djubriva po hektaru, ali još nije podeljeno, kao ni pomoć za ovu godinu, takodje u djubrivu zbog oštećenja maline mrazom.

Ocenio je da je malina ove godine oštećena i da je rod manji za tridesetak odsto.

Po rečima Radovića i rod kupine biće manji za oko 80 odsto i proizvodjači tog voća imaće iste probleme kao i malinari.