Djurović: Oficiri za vezu Fronteksa su tu još od prošle godine, sporazum samo o statusu

Direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas da parafiranje ugovora sa Fronteksom treba da reguliše položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji i podsetio da njihovi oficiri za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, gde je i sedište regionalne kancelarije te organizacije za koordinaciju. 

"Pretpostavka je da je to redovan, tipski ugovor kojim se reguliše položaj službenika Fronteksa, nošenje oružja, njihov pravni status i imunitet, kao i uslovi u kojima oni rade u Srbiji. Takvi sporazumi podrazumevaju način angažmana službenika te organizacije, čije prisustvo treba da omogući koordinaciju sa našom i drugim policijama u regionu. Da budu na granici, na terenu, da zajednički deluju sa policijom a u hitnim slučajevima i posebnim okolnostima i da učestvuju u deportaciji ljudi", rekao je Djurović agenciji Beta. 

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije Dimitris Avramopulos parafirali su danas u Beogradu sporazum Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) u Srbiji. Sporazum treba da omogući Fronteksu da sprovodi granične provere na teritoriji Srbije, što će olakšati borbu sa migracijama i doprineti većoj bezbednosti Srbije.

Govoreći o strahovima da bi posle potpisivanja sporazuma Srbija morala da gradi sabirne centre za migrante, Djurović je rekao da Srbija već ima 18 prihvatnih centara za te ljude i da oni sve više ostaju "zaglavljeni", odnosno da Srbija postaje sve više tampon zona, bez obzira da li taj ugovor postoji ili ne. 

"Srbija je de fakto tampon zona i to treba jasno reći gradjanima. Samo je bitno kako ćemo mi tretirati te ljude, odnosno kakvu će država imati politiku. A treba da bude jasno da Balkanska ruta nije zatvorena i da ljudi i dalje dolaze sa juga, to jest da Srbiju migracije ne mogu da zaobidju. Ostaje da se vidi da li će Fronteks pomoći na terenu, ali i sa njima i bez njih mi moramo da imamo strategiju i predvidjanja kako ćemo da se bavimo tim pitanjem", rekao je Djurović.

Djurović je ukazao da je sličan sporazum pre oko mesec dana potpisala i Makedonija i da su takvi sporazumi koraci u naporima da se migracije kontrolišu i zaustave van granica Evropske unije.

"Ovakvim sporazumom raste i mogućnost da ljudi koji su na granicama i na terenu posvedoče o zloupotrebama koje se dešavaju na granici sa Madjarskom i Hrvatskom, jer taj sporazum donosi i klauzulu o poštovanju ljudskih prava migranata. Tako da bi ono što se dešava na tim granicama, gde ljude guraju nazad i maltretiraju, moglo da bude dokumentovano, pa će možda da se odustane od te prakse ili će medjunarodna javnost sada biti više obaveštena o tim dogadjajima", rekao je on.