Sudija Meron se povukao iz procesa Radovanu Karadžiću

Američki sudija Teodor Meron odlučio je da se sam povuče iz apelacionog veća koje će izreći pravosnažnu presudu nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, saopštio je danas medjunarodni sud u Hagu.

Izuzeće sudije Merona, koji je predsednik suda i predsedavajući apelacionog veća, prethodno je zatražila Karadžićeva odbrana, pozivajući se na odluku kojom je Meron "zbog utiska da je pristrasan" bio izuzet iz žalbenog veća u procesu protiv bivšeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića.

U današnjoj odluci sudija Meron tvrdi da bi Karadžićev predmet "nastavio da razmatra nepristrasno", ali da ne želi da odlučivanje o zahtevu za njegovo izuzeće odugovlači žalbeni proces i odloži izricanje pravosnažne presude, planirano do kraja ove godine.

Sudija Meron zaključio je da je u interesu pravde da se povuče iz apelacionog veća i na svoje mesto u apelacionom veću imenovao sudiju Vilijama Sekulea.

Meron je u današnjoj odluci izrazio neslaganje s pretodnom odlukom sudije Žan-Kloda Antonetija da on i još dvojica sudija budu izuzeta iz apelacionog veća u procesu generalu Mladiću.

Ta odluka "očigledno je protivrečna ustanovljenoj sudskoj praksi i, prema mom mišljenju, škodi interesu Mehanizma" (pravnog naslednika Haškog tribunala), naveo je Meron.

I Karadžića i Mladića Haški tribunal je prvostepenim presudama proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Karadžić je osudjen na 40 godina zatvora, a Mladić na doživotni zatvor.

Obojica su na te presude uložila žalbe, kao i haško tužilaštvo.

Sudija Antoneti je nedavno usvojio zahtev Mladićeve odbrane da iz apelacionog veća budu izuzete sudije Meron, Karmel Adjijus i Liu Daćun zbog toga što su učestvovali u ranijim procesima u kojima su osudili oficire potčinjene generalu Mladiću.

Prema odbrani, sudije su u tim presudama utvrdjivale i Mladićevu krivicu.

Antoneti je prihvatio argument Mladićeve odbrane da je time stvoren utisak da sudije Meron, Adjijus i Daćun ne mogu nepristrasno razmatrati Mladićevu žalbu na prvostepenu presudu.

Slično Mladićevoj odbrani, Karadžićev branilac Piter Robinson tvrdio je da Meron ne može nepristrasno da razmatra Karadžićevu žalbu na prvostepenu presudu zato što je u prethodnih 13 predmeta za zločine u BiH potvrdio osudjujuće presude vojnim i političkim zvaničnicima bosanskih Srba kojima je Karadžić bio nadredjen.

U tim procesima, naznačila je odbrana, Meron je utvrdjivao činjenice koje su predmet sudjenja Karadžiću. U presudama, u čijem je donošenju učestvovao sudija Meron, utvrdjeno je i da je postojao udruženi zločinački poduhvat na čijem je čelu bio Karadžić.

U presudama Karadžiću potčinjenim zvaničnicima, sudija Meron je učestvovao u utvrdjivanju Karadžićeve odgovornosti za zločine za koje je i sam optužen, argumentuje odbrana.

U zahtevu za izuzeće, odbrana, medjutim, nije tvrdila da je "sudija Meron zaista pristrasan protiv Karadžića" i, štaviše, odala mu je priznanje za "proceduralnu pravičnost u žalbenom postupku" i "izuzetnu brigu za zdravlje optuženog i uslove u kojima je pritvoren".

"Medjutim, imajući u vidu odluku u procesu Mladiću, dalje prisustvo sudije Merona u ovom žalbenom postupku ostavilo bi utisak da je on pristrasan. On je potvrdio presude za 14 optuženih koji su bili potčinjeni Karadžiću, prihvatajući nalaz da su oni bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata zajedno sa njim. Time je sudija Meron potvrdio nalaz o Karadžićevoj krivici", zaključila je odbrana.

U postupku protiv Karadžića ostalo je samo da apelaciono veće izrekne pravosnažnu presudu.

Na prvostepenu presudu žalilo se i tužilaštvo, tražeći da Karadžić bude proglašen krivim i za genocid u još šest bosanskih opština.

Po toj tački optužnice, prvostepeno veće je Karadžića oslobodilo krivice.

Karadžić je u pritvoru haškog suda od jula 2008. kada je uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.