Demostat o Crnoj Gori i Djukanoviću, Srbiji, Vučiću i opoziciji

Politički položaj i pesrpektive predsednika Crne Gore, Mila Djukanovića, i Srbije, Aleksandra Vučića, kao i postupci opozicije u tim dvema zemljama tema su analize "Milo Đukanović i vanredna stanja" Istraživačko-izdavački centar iz Beograda Demostat.

"Ako neko zna šta znače protesti i kontrola sopstvene partije - to je Milo Đukanović. To što ne popušta još uvek pred vođom protesta vladikom Amfilohijem, i što sprovodi turneju po odborima svoje partije pod radnim nazivom -nećemo dati Crnu Goru', može značiti samo jedno", piše Demostat.

A to je da će "braniti svoju vlast stečenu u dva protestna talasa (prvi u bivšoj Jugoslaviji kada je 1991. postao premijer Crne Gore, i drugi nakon zimskih demonstracija u Srbiji 1996/1997 kada je 1998. prvi put postao predsednik) - sve do najpovoljnijeg dogovora".

Taj dogovor, u najgorem slučaju po Đukanovića, mora da sadrži garantovano prelazno razdoblje kada bi odstupio sa vlasti, ali tokom kojeg bi trebalo da ostane i slobodan i i dalje moćan čovek.

Demostat piše da s tim prelaznim razdobljem postoji problem jer je u izvesnom smislu prelazno razdoblje imao i Slobodan Milošević od 7. oktobra 2000. kada je Vojislav Koštunica položio zakletvu i nasledio ga na mestu predsednika SR Jugoslavije, do 31. marta 2001. kada je pokušano, a potom i izvedeno, Miloševićevo hapšenje.

Sličnu, ali neuporedivo blažu situaciju, piše u analizi, imao je nedavno i bivši makedonski premijer Nikola Gruevski koji je posle smenjivanja na izborima morao u novembru 2018. da napusti Severnu Makedoniju, kako je objavljeno prolazeći i kroz Crnu Goru, da bi stigao do političkog azila u Mađarskoj.

U tekstu se navodi da je Svetozar Marović, nekadašnji najbliži saradnik Djukanovića, već četvrtu godinu u nekoj vrsti političkog i zdravstvenog azila u Beogradu, gde se obreo nakon presude iz 2016. za malverzacije u Crnoj Gori.

Među, onima kojima Đukanović treba da pokloni poverenje - piše Demostat - ističu se premijer Crne Gore Duško Marković, ali i zvaničnici Evropske unije koji iskazuju simpatije prema Markoviću. U delu podgoričke štampe Marković slovi za evropskog favorita, piše u tekstu.

To što se Đukanović kao odgovor na masovne pravoslavne proteste koji traju od kraja decembra i usvajanja spornog Zakona o veroispovesti usmerio na kampanju unutar sopstvenog DPS, smatra se nastojanjem da spreči Markovića da potpuno preuzme partiju.

Tim "dubinskim nepoverenjem", piše u analizi bi se moglo i objasniti kako je moguće da tokom susreta Markovića i evropskog komesara Olivera Varhejia ove nedelje "procuri" da će primena verskog zakona biti odložena, pa da se to potom odmah porekne.

U odnosu prema vladici Amfilohiju i drugim ljudima iz SPC koji organizuju i predvode proteste, vidljiv je Markovićev blaži stav i veća spremnost na razgovor. A do pregovora bi svakako moralo da dođe, to je neminovno kad na ulicama gradova demonstrira skoro trećina stanovnika jedne države, piše Demostat.

Takođe, to je "neminovno i kada u zid udari stvarnosti udari glavni politički koncept".

Taj "glavni koncept glasi da je Đukanović uspeo da 'stvori' novi crnogorski identitet koji je prirodno okrenut Zapadu i onome što se određuje kao moderne liberalne vrednosti", međutim, "on je najviše uspeo da delove postojećeg identiteta okrene jedan protiv drugog, za potrebe političke kampanje".

Ali i ta kampanja koja negira da je istovremeno moguć osećaj crnogorstva i posebnosti, zajedno sa bliskošću sa Srbijom, i željom za evropskim vrednostima, ima krajnji domet. I taj domet je, smatra Demostat, pređen na izborima u oktobru 2016, kada je na izborni dan došlo do hapšenja grupe državljana Srbije i potom suđenja i presuda u aferi "Državni udar uz pomoć agenata ruske voje službe".

Tada je lista DPS "Sigurnim korakom" osvojila 158.000 glasova, dok je koalicija oko Demokratskog fronta pod nazivom "Mi ili on" uspela da dobije upola toliko, a Demokratska Crna Gora 38.000.

Međutim, opozicija nije priznala pobedu DPS-u, pa su se, iako je Đukanović pobedio na predsedničkim izborima 2018. godine, nastavile primedbe na DPS i povremeni bojkoti parlamenta.

Situacija je, piše Demostat, vrlo nalik onoj u Srbiji, čak je i lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić dočekao komesara Varheija sa spiskom svega što vlast nije usvojila da popravi sprovođenja izbora. Bečić tvrdi da je Crna Gora u vanrednom stanju zbog masovnih protesta, kršenja izbornih pravila i stanja u pravosuđu.

Đukanoviću je neophodno da to vanredno stanje reši i skloni demonstrante s ulica pre izbora i budući da je zahtev samo jedan: povlačenje verskog zakona, to deluje jednostavno i izvodljivo i do maja, za kada su najavljivani izbori.

Međutim, pita Demostat u analizi, da li bi to značilo za Đukanovića da njegov DPS na izbore ide kao gubitnik?

Sadašnji nalazi navodno pokazuju da preko 60 odsto ljudi podržava proteste. Koliko god da blokiran ili slab parlament bio, i bez obzira što je Đukanović na predsedničkom, a ne na premijerskom mestu  - Markovića je lako 'žrtvovati', gubitak parlamenta vodio bi gubitku stranke - DPS-a, a odatle je samo pitanje trenutka odsutne bitke za poziciju predsednika, smatra Demostat.

S druge strane, predsedniku Aleksandru Vučiću u Srbiji mnogo bolje ide: "Vučiću su se demonstranti sami sklonili s ulica, time što je omladinski pokret '1 od 5 miliona' najavio da se povlači iz organizacije protesta".

Takođe, piše u analizi, mada su lideri opozicionog Saveza za Srbiju komesaru Varhejiu ponovili rešenost da bojkotuju predstojeće opšte izbore u Srbiji, s velikom verovatnoćom se može očekivati da će se od bojkota odustati.

Pitanje je samo da li će se naći lep ili ružan način odustajanja, piše Demostat koji procenjuje da će način da se to uradi "biti stepenast, kao i kad je proglašavan bojkot".

"Prvo su to učinili u pokretu '1 od 5 miliona', pa pojedinačno stranke članice Saveza, pa onda svi zajedno. Sada će se izgleda ići obrnutim redom. Prvo je bojkot srušio '1 od 5 miliona', pa kada utihne zbunjenost i neverica kod pristalica, slediće gradonačelnici Šapca i Paraćina koji su u Savezu, pa će se videti kako dalje" - piše u analizi.

Dodaje se da su uzaludna "nastojanja da se omladinci iz '1 od 5 miliona' dožive kao 'trojanaci' - kao ratna varka, jer će se iz lukavstva kandidovati".

U slučaju Šapca i Paraćina, odnosno učešća na lokalnim izborima Nebojše Zelenovića i Saše Paunovića, situacija će biti još teža: "Ukoliko se njihova imena budu našla na listama kandidata, značiće da ni oni sami ne veruju da će Vučić i SNS biti bojkotom srušeni u dogledno vreme, te da će, recimo postati ministri, a ne ostati gradonačelnici", piše u analizi.