Demostat: Odluka Vlade Srbije o ograničenju trgovačkih marži, ishitrena, pod pritiskom protesta

Odluka Vlade Srbije o ograničenju marži doneta je ishitreno, pod pritiskom protesta i eksplozije nezadovoljstva građana, bez dubljeg proučavanja uzroka koji su proizveli inflaciju i nagli rast cena hrane, ocenili su analitičari, a preneo sajt Demostata.

"Nije sagledan ceo lanac od proizvođača, prerađivača, distributera do maloprodaje, niti je u obzir uzeta makroekonomska politika države koja je pravi uzročnik inflacije", ocenili su ekonomisti.

Temu monopola u maloprodaji i prekomernih trgovačkih marži najpre je pre dve godine, u jeku dvocifrene inflacije, otvorila guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković. 

Ona je prvo tvrdila da je Srbija inflaciju "uvezla" spolja, ali kada je bilo očigledno da ti faktori "spolja" deluju i na druge države koje, ipak imaju daleko niži rast cena, označila je trgovce kao ključne uzročnike inflacije. 

Najavljena je pojačana kontrola maloprodajnih lanaca, iskazane su sumnje na zloupotrebu monopolskog položaja, pominjalo se čak uključivanje BIA kako bi se utvrdilo "ko i zašto diže cene". 

Nedugo zatim, Vlada je od Republičkog zavoda za statistiku (RZS) zatražila analizu trgovačkih marži, međutim, rezultati istraživanja RZS, objavljeni prošle godine u publikaciji "Trendovi" za IV kvartal 2023. izgleda da nisu ispunili očekivanja zvanične politike.

Na nivou celokupne delatnosti "Proizvodnje prehrambenih proizvoda", istraživanje RZS je utvrdilo da je prosečna stopa bruto marže (koja pokriva troškove sirovina, proizvodnje, plata, fiskalne i ostale obaveze, kao i dobit) u prvih šest meseci 2023. godine iznosila 54,1 odsto, dok je prosečna bruto profitna stopa 8,6 odsto.

Prosečna stopa bruto marže u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto, a bruto profitna stopa je 3,6 odsto, navedeno je u istraživanju RZS.

Rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje, jedan je od zaključaka RZS.

Vlada je zatražila od RZS-a da ponovo uradi analizu tržišta i trgovačkih marži, a pre nego što je novo istraživanje završeno, doneta je odluka o ograničenju marži, pa su cene uglavnom spuštene, negde minimalno, negde za koji procenat više, a trgovci tvrde da su "postali idealna meta u uslovima prolongirane inflacije, nerealnog kursa evra i sve slabije kupovne moći građana".

"U takvom okruženju Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula je u oktobru 2024. godine postupak protiv vodećih maloprodajnih lanaca zasnovan na paušalnim tvrdnjama koje ignorišu podatke o realnim maržama, troškovima i strukturi tržišta. Na ovaj način trgovci su stavljeni u defanzivan položaj, bez mogućnosti javnog odgovora jer bi svaka reakcija bila dočekana kao napad na državnu instituciju", rekao je za Demostat jedan od trgovaca.

Naglasio je da ključni uzroci poskupljenja nisu u trgovini, već u ukupnoj makroekonomskoj politici. 

"U kombinaciji sa održavanjem nerealnog kursa dinara na oko 117 dinara za evro, stvara se savršen recept za inflaciju. Iluzija stabilnosti se upravo i održava kroz veštački kurs", naveo je on.

Dodao je da kada bi se cene, zarade i BDP preračunavali u evro po realnijem kursu jasno bi se videla niža kupovna moć građana i značajno niži standard u poređenju sa EU. 

"Tada bi zarade u evrima pale, što bi direktno ugrozilo narativ o 'istorijskom rastu plata', kojim se vlast hvali. Istovremeno, i BDP po glavi stanovnika izražen u evrima bio bi manji dok bi učešće javnog duga u BDP-u poraslo – budući da se država zadužuje u evrima, a BDP stvara u dinarima. Takav ishod bi ugrozio kredibilitet ekonomske politike i ograničio mogućnost daljeg zaduživanja", ocenio je sagovornik Demostata.

Dodao je da je pet najvećih trgovačkih lanaca u 2024. godini imalo pad neto dobiti 25 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a troškovi zarada u sektoru maloprodaje prošle godine porasli su za oko 15 odsto, dok su ukupni operativni troškovi viši za oko 13 odsto. 

Kako Srbija u velikoj meri zavisi od uvoza prehrambenih proizvoda, veštački jak dinar, naveli su sagovornici portala, trenutno maskira uvozne troškove, ali dugoročno destabilizuje tržište.

Uz to, maloprodajni lanci kako su ocenili, ne određuju cene koje postavljaju uvoznici i distributeri, čije marže nisu javno dostupne, niti podložne kontroli, dok carine, PDV i troškovi logistike opterećuju krajnju cenu na policama.