Analiza: Društvene mreže - izmedju fejk njuza i kampanje

Anarhija, ignorisanje pravila - tako bi glasio najkraći opis društvenih mreža u predizbornoj kampanji i van nje. A kad bi se igralo po pravilima, stranke bi u izveštajima o troškovima političkih aktivnosti u toku izborne kampanje čak morale da prijave i takozvane “botove” i sve one koji propagiraju stranačke ideje (a za to su plaćeni).

Zbog otežanog pristupa mejnstrim medijima, opozicija je veoma aktivna na mrežama i može se reći da je nekim strankama agresivna kampanja na mrežama doprinela na vidljivosti čak i boljem izbornom rezultatu poput Pokreta “Dosta je bilo”, kažu stručnjaci.

Nevena Krivokapić Martinović, koordinator za onlajn medije i slobodu izražavanja Šer fondacije (Share foundation) navodi da su, prema podacima iz poslednjeg izveštaja Šer fondacije, stranke i lideri koji učestvuju u predizbornoj trci pojačale promociju na Fejsbuku u poslednjoj nedelji prikupljanja potpisa.

Prema nalazima monitoringa onlajn kampanje koji sprovode SHARE Fondacija i Fondacija Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd, u periodu od 3. do 10. juna bilo je aktivno ukupno 267 plaćenih oglasa, na Tviteru se povećao broj objava na temu #izbori2020 i #bojkot2020, ukupno 4720, dok su nacionalni onlajn mediji napisali do sada najveći broj tekstova posvećen izborima – ukupno 866.

U petoj nedelji kampanje za redovne parlamentarne izbore vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) po prvi put je došla na prvo mesto po broju političkih oglasa na Fejsbuku. SNS je u prethodnih sedam dana imala ukupno 17 oglasa preko zvaničnih kanala: 11 preko stranice stranke i šest putem stranice koja nosi ime njenog lidera Aleksandra Vučića. Vladajuća stranka je nastavila promociju i putem alternativne stranice “150+ Borba za bolji zivot u Srbiji” na kojoj je bilo aktivno 77 oglasa, čime je SNS došla na prvo mesti po broju političkih oglasa na Fejsbuku – ukupno 94. Treba napomenuti da je u okviru monitoringa primećeno još ovakvih Fejsbuk stranica.

Pored SNS, ponovo je značajan broj oglasa imala opoziciona koalicija Ujedinjena demokratska Srbija (UDS) – ukupno 83 oglasa, s tim što je članica ove koalicije, Stranka moderne Srbije (SMS), iznela najveći deo kampanje sa 60 oglasa.  Kao i ranijih nedelja, na trećem i četvrtom mestu našli su se Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd. Zelenović je u prethodnih sedam dana imao 40 aktivnih oglasa dok je Šapić imao 33.

Kada je reč o strankama koje bojkotuju predstojeće izbore, Stranka slobode i pravde i njen lider Dragan Djilas imali su devet oglasa, Demokratska stranka i Zoran Lutovac osam oglasa, Narodna stranka i pokret Dveri po jedan oglas, kao i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića (2 oglasa) koja bojkotuje parlamentarne izbore ali će učestovati na izborima na Vračaru.

“Sve to može da se vidi u biblioteci oglašavanja Fejsbuka, ali preciznija merenja nisu moguća jer Srbija nije članica Evropske unije. Da jeste, moglo bi da se vidi koliko je oglas trajao, ko je targetiran. Trenutno aktivnosti na Fejbuku u Srbiji se prate manuelno -  svakodnevnim beležanjem da li je neki oglas aktivan ili ne, bez mogućnposti da se sazna kome je bio namenjen” navodi Nevena Krivokapić Martinović.

Ono što Tviter razlikuje od Fejsbuka je što je politički oglašavanje zabranjeno pa tu dominira pristup „prsa u prsa”, zbog čega bi političari na mrežama trebalo da budu oprezniji. Neka vrsta parodije i satire je dozvoljena ali ne i pritisci na pojedince.  

Sve to je detaljnije odredjeno u Deklaraciji o poštovanju Internet sloboda u političkoj komunikaciji, koja postoji i koje bi stranke i pojedinci mogli da se pridržavaju tokom i van kampanje na društvenim mrežama. Iza deklaracije stoje, pored Šer Fondacije, i novinarska udruženja NUNS, UNS, NDNV, kao i monogi mediji.

Prema toj Deklaraciji, nedozvoljene su manipulacije javnim mnjenjem pa je zabranjeno iznošenje neistina ali i informacije koje su zaštićene pravom na privatnost.

Neprihvatljivo je korišćenje softvera za promenu IP adrese u cilju višestrukog glasanja i simulacije podrške, odnosno neslaganja sa pojedinim idejama i stavovima, kao i slični vidovi zatrpavanja digitalnog okruženja politički jednostranim sadržajima.

Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA navodi da se, prema informacijama koje ima ta organizacija, dobar deo gradjana informiše sa mreža. On dodaje da je važno naglasiti da se nekada i neke lažne vesti prenose sa mreža i dolaze do medija poput televizija čak sa nacionalnom frekvencijom i tako se verifikuje lažna vest (fejk njuz).

Nedeljkov smatra da su društvene mreže i dalje neregulisan prostor i opasna zona jer može da se pretvori u cenzuru. I on kao ključni problem za FB navodi da za Srbiju ne postoji baza političkih oglasa na Fejsbuku i da to omogućava da se novac za reklamiranje preliva iz sumnjivih izvora.

Agencija za borbu protiv korupcije objavila je 1. juna saopštenje kojim je apelovala na političke subjekte i nosioce javnih funkcija da odgovorno koriste internet platforme i mobilne aplikacije kako ne bi došlo do eventualnog kršenja zakona i zloupotrebe javnih resursa u svrhu političke promocije. „Pitanje je da li Agencija za borbu protiv korupcije prati ovu vrstu finasiranja”, zaključuje Nedeljkov.

Kompanija Tviter nedavno je objavila da je izbrisala hiljade takozvanih „bot“ naloga povezanih sa vladajućim partijama u Srbiji, Egiptu, Hondurasu, Indoneziji i Saudijskoj Arabiji. Iz kompanije je saopšteno da su uklonili više od osam i po hiljada tviter profila koji su u prethodnom periodu isključivo služili „promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera“.

Deklaraciji o poštovanju Internet sloboda u političkoj komunikaciji predvidja da “ako političke stranke unajmljuju aktiviste za promovisanje ideja na internetu, neophodno je da njihove troškove i druge vrste beneficija koje im nude transparentno prikažu u okviru Izveštaja o troškovima političkih aktivnosti u toku izborne kampanje, u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti”.

Pravila dakle postoje, samo niko ne želi da ih se ne pridržava. S obzirom na to da glasači na birališta izlaze 21. juna, već sada bi trebalo razmišljati o tome kako da se kampanja na društvenim mrežama reguliše za sledeće izbore.

Autor: Nikola Jovanović, novinar