Demostat: Gradjani Severne Makedonije svesni štetnog dejstva lažnih vesti

Gradjani Severne Makedonije svesni su štetnog dejstva lažnih vesti, posebno u vezi sa pandemijom korona virusa i teorijama zavere, anti-vakserima i farmaceutskim prevarama, a ispitanici koji su učestvovali u Demostatovoj fokus grupi smatraju da je svrha lažnih vesti širenje lažne nade, propaganda, profit, stvaranje paralelne realnosti i odvraćanje pažnje od stvarnih problema.

Pored toga, razlog za lažne vesti su poslovni interesi, finansijske beneficije i manipulacije biračkim telom.

Kako je objavio Demostat, osnovni utisak je da se više ne biraju sredstava za ostvarivanje prednosti u odnosu na konkurenciju, tako da je ceo prostor maksimalno vulgarizovan i prezasićen negativnim kampanjama, neprimerenim sadržajem i pogrešnim podacima.

Većina ispitanika kaže da su lažne vesti u vidu političke propagande najčešće, ali ima i lažnih vesti iz oblasti medicine, farmacije, estrade, javnih ličnosti i svega što se smatra javnim prostorom.

Kako je navedeno, gradjani smatraju da su za širenje lažnih vesti u velikoj meri krivi mediji, a odgovornost je na novinarima, urednicima i vlasnicima medija.

Ispitanici primećuju da su ključna stvar senzacionalistički naslovi koji obmanjuju čitaoce i gledaoce da kliknu na vesti koje su iskrivljena verzija onoga što se dogodilo, dok sam sadržaj nije toliko bitan.

Tipično je provladino i opoziciono izveštavanje i tačno se zna koji mediji sa kojim ciljem šire lažne vesti i dezinformacije o protivničkom taboru.

Kao problem je istaknuta neregulisanost medijskog onlajn prostora, jer veliki deo njih distribuira neproverene informacije, afere i lažne vesti o temama od javnog interesa.

"Cenzura i autocenzura su veoma česte, posebno u Severnoj Makedoniji. Na različitim televizijama se prenose različiti pogledi na iste vesti, a političari su najistaknutiji akteri u kreiranju lažnih vesti", navodi Demostat nalaze istraživanja.

U velikom broju slučajeva naglašen je i prepoznat ključni doprinos lažnih vesti u stvaranju predizbornog raspoloženja medju biračkim telom, kao i sam ishod izbora u korist jedne ili druge stranke, što u potpunosti baca senku na ideju fer i poštenih izbora.

Većina ispitanika kaže da lažne vesti ne prepoznaju tako lako, retko proveravaju izvore, a to se dešava kada im je nešto sumnjivo i imaju interes da detaljnije istraže o čemu se radi.

Većina smatra da ovu oblast treba da reguliše država i da sankcioniše one koji šire lažne vesti kao i da treba povećati nivo svesti gradjana, na primer uvodjenjem medijske pismenosti kao obavezan predmet u škole.