Korist i za delfine i za ribare od saradnje u Brazilu

Izveštaji o saradnji ljudi i delfina u ribolovu sežu milenijumima unazad - od doba Rimskog carstva na jugu današnje Francuske, do 19. veka u Kvinslendu, u Australiji.

Istoričari i pripovedači su dokumentovali svedočenja, praksu i tumačenja ljudi, ali kako su delfini imali koristi od toga, ili da li su ih ljudi eksploatisali, bilo je nemoguće potvrditi do sada, kada su sonari i podvodni mikrofoni omogućili da se vidi šta se dešava pod vodom.

U primorskom gradiću Laguni, u Brazilu, naučnici su prvi put koristili dronove, podvodne zvučne snimke i druga sredstva da dokumentuju kako ribari i delfini uskladjuju rad i imaju koristi jedni drugih.

Ljudi i delfini koji su najuspešniji u tome, vešti su u čitanju "govora tela" jedni drugih. Istraživanje je objavljeno u ponedeljak u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".

Stanovnici Lagune saradjuju s divljim delfinima kako bi uhvatili jata migratornih riba cipala. To je tamo dugo poznato, a zabeleženo u novinskim zapisima pre 150 godina.

Stefani King, biološkinja koja na Univerzitetu u Bristolu proučava komunikaciju delfina, ocenila je da to istraživanje "pokazuje da i delfini i ljudi obraćaju pažnju na ponašanje jedni drugih, a da delfini daju znak kada treba da se zabace mreže".

"To je zaista neverovatno kooperativno ponašanje", dodala je ona i objasnila da kombinujući različite sposobnosti, i ljudi i delfini u toj saradnji uhvate više ribe.

Mauricio Kantor sa Univerziteta Oregon Stejt, morski biolog i koautor studije, rekao je da je voda kod Lagune "veoma mutna, tako da ljudi ne mogu da vide jata riba. Ali, delfini koriste zvučne signale, kratke 'klikove', da ih nađu, kao što slepi miševi koriste eholokaciju da nadju insekte koje love".

U Laguni delfini gone ribu prema obali, a ljudi trče u vodu s malim mrežama koje zabacuju.

"Ribari čekaju da delfini tačno signaliziraju gde se riba nalazi - najčešći signal je ono što lokalno stanovništvo naziva 'skokom' ili naglim dubokim zaronjavanjem delfina naglavačke", rekao je Kantor, koji saradjuje i s Federalnim univerzitetom Santa Katarina u Florijanopolisu, u Brazilu.

Istraživači su sonarima i podvodnim mikrofonima pratili položaj delfina i riba, dok su dronovi snimali more odozgo, a GPS-uređaji na rukama ribara snimali kada zabacuju mreže.

Što su ljudi bolje uskladjivali zabacivanje mreža sa signalima delfina, bilo je verovatnije da će ulov biti veliki.

Kada mreže padnu u vodu, uplaše ribu koja se razbija u manja jata, lakša delfinima za lov. "Delfini mogu uzeti i jednu ili dve ribe iz mreže - ponekad ribari osete kako delfin povuče mrežu", rekao je Kantor.

Stanovnici Lagune poznaju "svoje" delfine i pojedinačno ih razvrstavaju u "dobre", "loše" ili "lenje" na osnovu njihove veštine u lovu i sklonosti za saradnju s ljudima, rekao je Kantor. Ljudi se najviše uzbude kada vide "dobrog" delfina koji se približava obali.

"Ti 'dobri' delfini i ljudi su razvili zajedničku kulturu traženja hrane koja im omogućava da bolje rade", rekao je Boris Vorm, morski ekolog sa Univerziteta Dalhauzi u Halifaksu, u Kanadi.

Ne zna se kako je nastala ta saradnja u Laguni, ali preživela je više generacija i ljudi i delfina, te se zna da su iskusni ribari znanje o tome prenosili na sledeće generacije, a izgleda da i delfini svojim mladima pokazuju šta rade.

Istraživači u Brazilu su zabrinuti da bi to savezništvo u Laguni, možda jedno od poslednjih te vrste u svetu, moglo propasti jer zagađenje mora ugrožava opstanak delfina, a industrijski ribolov je potisnuo zanatski.

"Saradnja ljudi i divljih životinja nestaje jer desetkujemo populaciju divljih životinja", rekla je Dženet Man, istraživačica delfina sa Univerziteta Džordžtaun.

Naučnici se nadaju da širenje znanja o neobičnoj saradnji među vrstama može pomoći jačanju podrške za njenu zaštitu. "Neverovatno je da to tamo traje više od jednog veka, ali možemo li ovu kulturnu tradiciju održati živom usred mnogih promena?" pita se biolog i koautor studije Damien Farine, sa Univerziteta u Cirihu.