Guangdžou rešava problem smeća strategijom 'nula otpada'
U gradu Guangdžou na jugu Kine, Industrijski park cirkularne ekonomije Fušan predstavlja sjajan primer posvećenosti grada rešavanju gorućeg pitanja upravljanja otpadom, piše Sinhua.
Ovaj ekološki park je oslobođen bilo kakvog čvrstog otpada ili neprijatnih mirisa, a umesto toga ima živopisno višegodišnje cveće koje cveta tokom cele godine. To je jedno od istaknutih dostignuća Guangdžoua posle više od 20 godina napora u prevazilaženju problema "opsade smeća" sa kojim se suočavaju mnogi veliki gradovi.
Sada se u ovom kineskom megagradu nalazi sedam takvih industrijskih parkova posvećenih tretmanu kućnog smeća, sa ukupno 24 pogona za tretman koji su u funkciji, sposobnih da efikasno upravljaju sa 39.000 tona otpada dnevno spaljivanjem i biohemijskim procesima.
"Možemo sa ponosom reći da je Guangdžou preuzeo vođstvo u postizanju cilja 'nulte deponije sirovog kućnog otpada'", rekao je Tao Dženguang, direktor biroa za urbano upravljanje Guangdžou.
Guangdžou, sa populacijom koja prelazi 22 miliona, suočava se sa značajnim izazovima upravljanja sve većim dnevnim količinama kućnog smeća, koje trenutno iznose oko 30.000 tona.
Grad je 2001. godine preuzeo inicijativu da izgradi tada jednu od najvećih deponija u Aziji. Međutim, zbog brzog nagomilavanja otpada, deponija je dostigla svoj maksimalni kapacitet za samo 10 godina, daleko ranije od predviđenog veka trajanja od 50 godina. Jednom se čak suočilo sa rizikom od klizanja i urušavanja gomila smeća.
Kao odgovor na dilemu, Guangdžou je implementirao sveobuhvatan gradski sistem klasifikacije smeća kako bi se pozabavio problemom na njegovom izvoru i smanjio ukupnu količinu otpada koji nastaje, promovisanjem odgovornih praksi odlaganja otpada među stanovnicima.
Takođe je uveo novi obrazac za odlaganje smeća u domaćinstvu, sa fokusom na korišćenju spaljivanja kao primarne metode, uz korišćenje biohemije i reciklaže kao komplementarnih pristupa.
Industrijski park cirkularne ekonomije Fušan prikazuje visokotehnološki cirkularni ekološki sistem za upravljanje otpadom. Toplota proizvedena spaljivanjem otpada se koristi za proizvodnju električne energije, čime se maksimizira energetska efikasnost.
Pored toga, dimni gas iz procesa spaljivanja prolazi kroz denitrifikaciju, čime se štetni amonijak i oksidi azota pretvaraju u bezopasni azot i vodu. Kroz seriju tretmana prečišćavanja, voda se zatim ponovo koristi za različite namene kao što su zalivanje bašte, uzgoj ribe i čišćenje.
Sjao Ven, zvaničnik gradskog urbanističkog biroa za upravljanje, rekao je da se emisije iz spaljivanja otpada, biomase, kuhinjskog otpada, kanalizacije i tretmana šljake u svih sedam industrijskih parkova cirkularne ekonomije u Guangdžouu pridržavaju svetskih standarda emisije. Indikatori emisije u parkovima se prate preko glavnih meteoroloških platformi za praćenje u provinciji Guangdong, koja upravlja Guangdžouom.
"Sada, u proseku dva na svakih 100 domaćinstava u Guangdžouu koriste spaljivanje kućnog otpada za proizvodnju električne energije", rekao je Sun Hui, docent u industrijskom parku cirkularne ekonomije Fušan.
Sun kao treći resurs u Guangdžou ističe termoelektranu u parku Fušan kao primer, navodeći da dnevni kapacitet stanice za tretman kućnog otpada u prvoj fazi projekta "nula otpada do deponije" može da dostigne 4.000 tona.
"Sposobna je da proizvede 540 miliona kWh električne energije godišnje, što može zadovoljiti godišnje potrebe za električnom energijom 200.000 domaćinstava", dodao je Sun.
