Web Analytics
Kina unapređuje tehnologiju recikliranja kako bi se suočila sa izazovom baterija za napajanje - BetaRS

Kina unapređuje tehnologiju recikliranja kako bi se suočila sa izazovom baterija za napajanje

Zelena Srbija | 27.07.2023 | access_time 13:30
Kina unapređuje tehnologiju recikliranja kako bi se suočila sa izazovom baterija za napajanje
Foto: Wu Xiaoli/Xinhua

Kina, jedan od najvećih svetskih proizvođača i korisnika baterija za napajanje, suočena je poslednjih godina sa ogromnim porastom baterija za odlaganje, odgovarajući na izazov velikim naporima za reciklažu.

Kinesko ministarstvo industrije i informacionih tehnologija (MIIT) saopštilo je prošle nedelje da je ta zemlja izgradila više od 10.000 punktova za reciklažu baterija. U prvih pet meseci ove godine reciklirano je oko 115.000 tona baterija, što je više od ukupnog iznosa za prošlu godinu.

Međutim, kako piše Sinhua, nacionalni kapaciteti za reciklažu i dalje zaostaju za potražnjom na tržištu. Prema CCID konsaltingu, koji potpada pod MIIT, razgradnja baterija u Kini se značajno povećala od 2021. godine. Oko 277.000 tona baterija je povučeno iz upotrebe 2022. Očekuje se da će se taj broj povećati na milion tona godišnje nakon 2025.

Jedan od ključnih faktora za uspešno suočavanje sa ovim izazovom je napredak koji je postignut u tehnologiji reciklaže i njenoj primeni u industriji. Trenutno postoje tehnologije za obnavljanje komponentnih hemikalija iz energetskih baterija - kao što su nikl, kobalt i litijum - ali postoji prostor za poboljšanje i efikasnosti i kapaciteta.

Prema rečima Sin Guobina, zamenika ministra industrije i informacionih tehnologija, u Kini postoji mnogo kompanija za korišćenje i reciklažu, ali one imaju različite nivoe tehničke osposobljenosti.

Stopa oporavka resursa nikla i kobalta u naprednim kompanijama je oko 95 odsto, dok je za litijum takođe više od 90 odsto. Međutim, stopa reciklaže litijuma u nekim kompanijama može da se kreće od 70 do 80 procenata.

Istraživački tim sa Instituta Ćinghai koji se bavi proučavanjem slanih jezera pri Kineskoj akademiji nauka izmislio je novi način da se povrati više od 90 procenata litijuma iz litijum-jonskih baterija koje su povučene iz upotrebe, glavnog tipa baterije za napajanje. Tim je radio sa kompanijama za reciklažu na implementaciji ove nove tehnologije.

Primenili su tehnologiju membranske separacije za ekstrakciju litijuma kiselim luženjem, pri čemu je čistoća dobijenog litijum karbonata dostigla 99,69 procenata, što ima visoku komercijalnu vrednost. Stopa oporavka litijuma u celom procesu dostigla je 92,24 odsto.

Vang Min, vođa tima, rekao je da elektroliti i rastvarači otpadnih litijum-jonskih baterija sadrže organske rastvarače, posebno fluor, teške metale i druge štetne supstance. Ako se nepravilno odlože, naneće štetu i životnoj sredini i ljudima.

Nova tehnologija koristi proces fizičkog odvajanja kako bi se smanjila upotreba hemijskih reagenasa, čime se minimizira zagađenje i izbegava sekundarno zagađenje životne sredine tokom procesa reciklaže.

Institut za slana jezera Ćinghaj sarađivao je sa lokalnim kompanijama u provincijama Ćinghaj i Hebej na primeni tehnologije u novim projektima reciklaže. Projekat u Handanu, u provinciji Hebei, može da podnese 20.000 tona litijumskih baterija godišnje, a sada je započela faza instalacije i testiranja opreme.

Vladina odeljenja su takođe predložila politike koje će usmeravati kompanije za reciklažu u nadogradnji njihove tehnologije.

MIIT i druga relevantna odeljenja izdali su nacionalne standarde za baterije za napajanje, kao što su specifikacije i veličine, procedure rastavljanja i detekcija preostale energije. Takođe su promovisali jedinstveni sistem kodiranja za baterije i uspostavili nacionalnu platformu za praćenje i upravljanje, zajedno sa mehanizmom praćenja i nadgledanja za ceo životni ciklus električnih baterija.

Sin Guobin je rekao da je reciklaža električnih baterija od velikog značaja za stabilizaciju snabdevanja resursima, zaštitu životne sredine i ostvarivanje zdravog i održivog industrijskog razvoja.

Teme

Prijavite se na newsletter Zelene Srbije

Zelena Srbija