Fokus treba da bude na upravljanju požarima, a ne njihovom gašenju

Ključ borbe protiv požara nije samo u gašenju, već i u merama zaštite, kao što je razvoj mešovitih, otpornijih šuma, ali i preventivno spaljivanje, naveo je profestor Šumarskog fakulteta u Beogradu Slobodan Milanović.

Jedan primer upravljanja požarima je primena takozvanog preventivnog spaljivanja jednog dela površine van sezone požara, objašnava Milanović u autorskom tekstu za portal Klima101.

Ovu metodu, koja potiče iz praksi domorodačkog stanovništva Severne Amerike i Australije, danas su prvo počele da primenjuju Australija, SAD i Kanada, a u skorije vreme su je prihvatile najugroženije zemlje Mediterana poput Portugala i Grčke, kao i Švedska posle katasotrfalnih požara 2018.

Preventivno spaljivanje je tehnika kontrolisanog upravljanja vatrom koja uključuje plansko izazivanje požara pod povoljnim vremenskim uslovima kako što su niska brzina vetra, visoka relativna vlaga vazduha i gorivog materijala i stablina atmosfera, kako bi se osiguralo da se požar može kontrolisati i upravljati njegovim efektima.

Područje na kome se sprovodi ova mera je dobro obezbeđeno, a sredstva za gašenje požara su na raspolaganju kako bi se sprečilo širenje požara izvan planiranih granica.

"Svrha preventivnog spaljivanja je sprečavanje nastanka velikih požara jer jednom izgorela površina ne može dva puta da gori u istoj sezoni. Osim toga, redukuje se količina gorivog materijala što u narednim godinama olakšava kontrolu eventualnih požara", navodi Milanović.  

On ističe da je za efikasno upravljanje požarima potrebno učiniti prostor manje pogodnim za njihovu pojavu i širenje.

"To prema mišljenju kolega iz Evropskog šumarskog instituta podrazumeva pre svega pritisak na vlade širom Evrope da deluju po pitanju rizika od požara tako što će preusmeriti ulaganja na prevenciju i spremnost za brzu reakciju", istakao je Milanović.

Smanjenje rizika od šumskih požara je moguće kroz podršku održivog gazdovanja šumama koje je prilagođeno klimatskim promenama.

Ovakav način upravljanja šumama treba pre sve treba da pospeši formiranje vitalnih i mešovitih šuma.

"Ovakve šume obezbeđuju povoljne mikro klimatske uslove sa nižim temperaturama, slabijim vetrom i manjom izloženošću suncu unutar samih sastojina, a višom relativnom vlagom i povećanim kapacitetom za skladištenje vode. Mešovite sastojine su otpornije na sve rizike, pa i na požare", objašanjava Milanović.

On dodaje da se dugoročna otpornost šuma na požare obezbeđuje takoš što se prilikom pošumljavanja biraju vrste drveća koji imaju veću otpornost na požare i mogućnost regeneracije nakon požara.

Kratkoročnije mere podrazumevaju izgradnju i održavanje postojećih protivpožarnih pruga, smanjenje akumulacije gorivog materijala, smanjenje rizika u pojasu gde dolazi do kontakta šuma i urbanih zona, pospešivanje stočarstva u ruralnom području, uključivanje lokalnih zajednica u rešavanje problema šumskih požara…

U Srbiji je ove godine registrovan jako mali broj šumskih požara. Prema podacima iz lokalne baze do sada je stradalo 58,34 hektara šuma u osam požara.

Slično je bilo i prethodnih par godina: u celom periodu od 2020. do 2022. bilo je registrovano manje od 100 požara godišnje, sa ukupno izgorelom površinom šuma od oko 4.200 hektara.

"Međutim, ako odemo samo malo dalje u prošlost, na primer u 2019. godinu (izgorelo 10.000 hektara u 190 požara) ili 2012. (13.000 hektara u 318 požara), shvatićemo da je ovaj prolongirani 'miran' period proizvod gotovo isključivo sreće. Kao što je ovogodišnja sezona pokazala, problem šumskih požara nećemo rešiti samo gašenjem, koliko god uložili u ljudstvo, resurse i tehnologije", naglasio je Milanović.