Posle više od dve decenije, istina o 11. septembru između teorija zavere i lažnih vesti

S druge strane, neki svetski mediji i dalje pišu da se istina o napadima i dalje krije među teorijama zavere, mitovima, lažnim vestima, ali i manipulativnim sadržajima, koji za mnoge, a posebno za rodbinu poginulih u strašnom događaju , bolno je i danas zbog činjenice da su uvereni da se mnogi podaci američke države kriju od javnosti iz za sada nepoznatih razloga.

Ali istovremeno je interesantno da i nakon više od dve decenije nakon kobnog dana 11. septembra 2001. godine , takozvani „rat protiv terorizma” mnogima ostaje neshvatljiv, iako su Sjedinjene Države zajedno sa svojim saveznicima postigle važne pobede, i niz promena. Talibanski pokret u Avganistanu, koji je zbačen 2001. godine u zajedničkoj misiji Sjedinjenih Država i sadašnje avganistanske vlade, ponovo je pobunjenik.

U Iraku, nakon invazije koju su predvodile SAD 2003. godine koja je zbacila Sadama Huseina sa vlasti i građanski rat koji je pretio da rasparča zemlju, sada slabi. Ali stabilna vlada i bezbednost za sve građane i dalje ostaju daleki ciljevi kojima zemlja teži . A u samoj Americi, osećaj olakšanja što je zemlja prošla dve decenije a da nije bila meta velikog terorističkog napada izgleda da se meša sa razočaranjem u ekonomske, političke i individualne cene globalnog rata protiv misterioznog neprijatelja, pandemije i sada događaji u Ukrajini.

11. septembra 2001. godine , nakon što je prvi avion udario u Svetski trgovinski centar, ljudi su uglavnom bili zalepljeni za svoje televizore – ili slušali radio – da bi dobili najnovije vesti o napadima. Danas su ta dva medija gurnuta u stranu drugim sredstvima i platformama. Vesti se sada brzo šire preko veb stranica, društvenih mreža, tekstualnih poruka preko mobilnih telefona.

„Tada platforme društvenih medija nisu bile široko prihvaćene, a ko je uopšte znao šta je tvit u vreme kada se većina ljudi još uvek oslanjala na svoje kućne telefonske usluge“, napisali su Darel Vest i Nikol Tarner Li iz Instituta Brukings u Vašingtonu, dodajući da je tada svet imao problema kako informacije  da se provere u istom trenutku.

„Ali bezbrojne platforme otvaraju vrata dezinformacijama o ovoj temi. Zamislite samo zlobu koja bi se mogla stvoriti za napad poput onog od 11. septembra u doba društvenih medija. Odmah bi se spekulisalo šta se dogodilo i ko je odgovoran“, navodi RSE u analizi ove teme.

Dodatna zanimljivost je da su i posle toliko godina u svetu i dalje aktuelni zagovornici teza i mitova. Tokom godina, glavne svetske medijske kuće su objavljivale priče, filmove, pa čak i listu mitova i laži koje su promovisane o napadima u Sjedinjenim Državama.

Danas mnogi kažu da ako pogledate snimak udara, videćete da su zgrade srušene, a za to nije potrebno koristiti veliku količinu eksploziva, već postaviti eksploziv na prava mesta. Dakle, veruje se da je neko imao dosta pristupa obema zgradama i mnogo vremena da to uradi. Ali ova teorija postavlja pitanje: zašto su bili potrebni avioni?

Istragama je utvrđeno da je bilo jasno da su konstrukcije zgrada oslabljene od požara izazvanog avionima  i pale su usled urušavanja poda. Uprkos tome, ljudi odbijaju da veruju u tu verziju.

Neki rođaci onih koji su tog dana izgubili život i dalje pokušavaju da od nadležnih dobiju osnovne dokaze i informacije. Studija iz 2016. pokazuje da više od polovine Amerikanaca veruje da je vlada prikrila informacije o napadu 11. septembra. Neki podaci nedostaju, a neki delovi izveštaja američke vlade godinama su redigovani i manipulativno saopštavani javnosti.

Drugi veruju da je vlada namerno dozvolila napade, ili je čak bila uključena u njihovo planiranje. Stručnjaci kažu da je deo ovakvih teorija zavere rezultat koji ljudi čuju – da mala grupa ljudi koristi slabo oružje da izazove takvu kataklizmu. Sasvim je prirodno da kada se desi nešto važno, ljudi žele da čuju objašnjenje, kažu stručnjaci. Često su zvanična objašnjenja nedovoljna i za ljude nezadovoljavajuća, pa dolazi do niza verzija i stvaranja teorija zavere, koje dele ljudi koji imaju isto ili slično mišljenje o konkretnoj situaciji.

Teorije zavere bile su tema nekoliko knjiga i filmova. Konfuziju i haos od 11. septembra 2001. pogoršalo je rušenje druge zgrade na Menhetnu istog dana – “NjTC7”. Ovaj toranj je bio glavni fokus ljudi koji su postavljali pitanje: „Šta se dešava?“ Tu zgradu nije udario avion, tako da 2 aviona i 3 zgrade dovode do niza pitanja.

Bi-Bi-Si je izvestio da se “NjTC7” srušio 20 minuta pre nego što se zgrada srušila. Prema nekim izveštajima i analizama, zgrada se srušila nakon što je izbio požar na većini spratova.

I pored svih dobijenih informacija, mnogi, a posebno rođaci poginulih u strašnom događaju, i dalje tragaju za istinom o 11. septembru, smatrajući da se mnoge informacije kriju iz nepoznatih razloga.

Sjedinjene Države i većina vlada širom sveta dugo su krivile Al Kaidu za događaje od 11. septembra 2001. godine. Bivši vođa terorističke mreže čak je preuzeo odgovornost za napade.

Ali u poslednje dve decenije, neki ljudi su tvrdili suprotno. Na primer, ako unesete „9-11“ na veb-sajtove za pretragu, jedan od pet navedenih izbora je – „9-11“ zavera. Jedna od najbizarnijih teorija zavere ikada je optužba da su SAD napale same sebe ili da je Izrael izvršio napade u dogovoru da diskredituje muslimane.

Naučnici iz Programa za međunarodno političko ponašanje su 2008. godine sproveli anketu među ljudima u 21 zemlji širom sveta, pitajući ih šta misle ko stoji iza napada 11. septembra 2001. godine. Odgovori su iznenadili direktora Programa Stivena Kula.

„Samo polovina njih je imala većinsko mišljenje da je Al Kaida na neki način umešana. Čak i među zemljama poput naših NATO saveznika, u nekim slučajevima nije bilo većinskog mišljenja, a više od dve trećine je mislilo drugačije. Dakle, ono što imamo ovde je nedostatak konsenzusa u svetu o ovom pitanju“, kaže Kul.

Oni sa generalno negativnijim stavom bili su manje skloni da veruju da je Al-Kaida izvela napade, rekao je Kul. Grim Banerman, bivši član Senatskog komiteta za spoljne poslove, kaže da veruje da bi nalazi studije bili drugačiji neposredno nakon napada 11. septembra.

„Mislim da nas je u početku podržavao ostatak sveta. Kao da su tada svi bili Amerikanci. Čak i ljudi koji inače ne bi bili najbolji prijatelji. Mi smo uz vas, razumemo kroz šta prolazite, takav je bio odnos“, rekao je Banerman.

On je, međutim, dodao da su Sjedinjene Države izgubile mnogo ove takozvane „dobre volje“ kada je započeo rat u Iraku, zemlji za koju većina veruje da nije umešana u septembarske napade.

Nakon američko-iračkog rata, negativan stav prema SAD u muslimanskim zemljama značajno je porastao. U 2008. godini, većina ispitanika u zemljama Bliskog istoka rekla je da ili Al-Kaida nije odgovorna za napade 11. septembra ili da ne znaju ko stoji iza njih.

Prema ovogodišnjem istraživanju Pev centra, većina anketiranih muslimana i dalje ne veruje da su Arapi odgovorni za napade.

Stručnjaci dodaju da je moguće popraviti situaciju. Prema njihovim rečima, povlačenje američke vojske iz Avganistana i manje angažovanje u muslimanskim regionima, u kombinaciji sa povećanom trgovinom i pomoći, verovatno će rezultirati promenom stava prema Vašingtonu, sa šansom da se ostave po strani neke od bizarnijih teorija o terorističkim napadima na SAD do 11. septembra 2001.

Međutim, danas, kada se bliži 22. godišnjica napada, mnogi mediji i dalje tvrde da manipulativni sadržaji i neistine prisutne na internetu iskrivljuju globalnu sliku kada je reč o terorističkim napadima na SAD 2001. godine.