"Naša ekonomija je u tunelu i ne znamo kako ćemo iz njega izaći, a da bi izašli morali bi postići stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od šest-sedam odsto. Sa rastom BDP-a u prošloj godini od 2,5 odsto Srbija je ispod proseka sveta, Evrope, a pitanje je da li će rast ove godine biti i dva odsto", rekao je Kovačević.
Vlast u Srbiji bi, kako je rekao, prvo morala da napravii bolji sistem koji će stvarati veći BDP, a za izradu predloga budžeta za 2024. godinu razumno bi bilo prvo sagledati kako će se ova godina završiti, pa planirati iduću.
"Budžet je poslednja stvar koju treba raditi kada se vidi čime zemlja raspolaže. Srbija ima distributivnu ekonomiju, jagma je oko podele para koje se stvore BDP-om. Privreda pola godine radi za državu, za budžet, a tek drugu za sebe", rekao je Kovačević.
Do sada se novac iz državne kase, prema njegovim rečima, olako trošio, nema dobre strategije na šta ga treba trošiti, već se deli "šakom i kapom". Ako, kako je rekao, tako lako rastu penzije i plate, pojačaće inflaciju.
"Hvalimo se ciframa, a ne realnim stanjem. U završnom računu za prošlu godinu pola milijarde evra ne zna se gde je otišlo", rekao je Kovačević.
U Srbiji je inflacija 10-12 odsto, a rast BDP-a dva odsto, što, prema njegovim rečima, znači da šest puta manje raste BDP u realnom obimu, nego inflacija.
"Trebalo bi, pre svega videti kao ćemo smanjiti inflaciju jer sa tako visokom neće biti privrednog rasta", rekao je Kovačević.
Dodao je da za "savladavanje inflacije neke mere moraju biti usmerene i protiv privrednog rasta".
Kovačević je rekao da "niko još ne daje predlog kako da raste BDP više od 2,5 odsto".
Gradnja, kako je rekao, bilo čega nije način da se diže privredni rast.
Ekonomska politika se, kako je ocenio svodi na prodaju kapitala i "podmićivanje" stranih investitora.
Izgradnja objekata za specijalizovanu svetsku izložbu EKSPO 2027. koja će, nekoliko godina, biti finansirana iz budžeta, kako je rekao, plaši zbog mogućnosti da donese više štete nego koristi, jer je pitanje da li će donositi prihod kada prođe izložba, a isti je rizik i za gradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona.
"Gradi se i vidikovac na planini Kablar, a to nije fabrika, mada može privući određen broj turista, verovatno samo domaćih, a trebalo bi u stvari naći način da se povećaju privatne investicije i kapaciteti za veću proizvodnju i izvoz", rekao je Kovačević.
Planirane javne investicije se, prema njegovim rečima, finansiraju iz budžeta, a na povećanje privatnih se ne obraća pažnja, već se poslovanje privrede stalno otežava, između ostalog i povećanjem akciza na gorivo.
Ocenio je da je dobro što se grade autoputevi, ali da će to postepeno doprinositi privrednom rastu, za razliku od privatnih investicija koje ga odmah podižu.
"Subvencionišu se strana ulaganja, a te firme, jedna po jedna odoše, to je ogromna šteta", rekao je Kovačević.
Naveo je da "govore da u budžetu ima obilje novca, a država se stalno zadužuje i uz to ne zna se koliki će biti BDP na kraju ove godine i sledećih".
Uslovi poslovanja privrede su, kako je rekao, teški, banke su prodate i sada imaju monopol i posluju "po uslovima koji ne postoje nigde u svetu".
Dokaz za to je, prema njegovim rečima, to što su banke za pola ove godine ostvarile rast profita za deset odsto i ako tako nastave na kraju godine biće veći 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
"U drugim zemljama razmišljaju da banke dodatno oporezuju, kod nas se to ne pominje. Banke na neoročenu štednju građana ništa ne plaćaju, a isti taj novac, dat za kredite privredi naplaćuju po visokim kamatama", rekao je Kovačević.
Istakao je da je i poljoprivreda "potpuno" zanemarena, uvozi se meso i pored uslova da se proizvodi i izvozi.
Vlada Srbije usvojila je prošle nedelje Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u državnoj kasi u iznosu od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na planirani prihod ove godine.
Tim Predlogom predviđeno je povećanje plata i penzija, privredni rast od 3,5 odsto, ali i fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDP-a. Za kapitalne investicije, аutoputeve, pruge, škole i bolnice biće odvojeno 598,8 milijardi dinara.
Za gradnju objekata za specijalizovanu izložbu biće usmereno 3,9 milijardi dinara, u 2024. godini 37,6 milijardi i u 2025. godini 70 milijardi dinara. Ukupno, to je skoro milijardu evra, ne računajući troškove u 2026. godini kada bi trebalo da bude gotova lokacija za održavanje izložbe.
Za Nacionalni stadion će ove godine biti ukupno isplaćeno 12,3 milijarde dinara, sedam milijardi dinara sledeće godine i još milijardu 2025. godine.
