Poljska, najbolji primer pametnog korišćenja EU fondova za razvoj poljoprivrede

Poljoprivreda u bruto domaćem proizvodu Poljske učestvuje sa samo 3,3 odsto, ali je za zemlju sa gotovo 37 miliona stanovnika, koja je i peta najveća članica EU, ta grana privrede i dalje od velikog značaja, pa za svojih oko 1,2 miliona aktivnih poljoprivrednika, preme rečima zamenika ministra poljoprivrede Jaceka Černjaka, trenutno omogućava više od 200 mera podsticaja.

Černjak je novinarima iz Srbije, koji su u okviru programa "Puls Evrope - medijske posete EU" obišli više poljskih institucija i poljoprivrednih proizvođača, kazao da se Poljska i dalje trudi da u potpunosti iskoristi EU fondove i nijedan cent ne vrati u centralnu kasu u Brisel.

Prema njegovim rečima, Poljska je novac iz fondova EU, koji je dobija u okviru zajedničke poljoprivredne politike, koristila za kupovinu nove mehanizacije i opreme, modernizaciju gazdinstava, unapređenje ratarstva i stočarstva, kao i za programe ruralnog razvoja, regulaciju tržišta, zaštitu životne sredine.

"Poljski poljoporivrednici su se prilagodili svim zahtevima EU po pitanju modernizacije, standarda kvaliteta, klimatskih promena", kazao je Černjak i naglasio da potrošači biraju proizvode iz Poljske jer su zdravi i dobrog ukusa.

Istakao je i da ukupni planirani budžet za Poljsku iz programa zajedničke poljoprivredne politike, za period 2023-2027, iznosi više od 25 milijardi evra, od čega je više od 17 milijardi predviđeno za direktna plaćanja.

Kao jedan od najvećih izazova za poljsku poljoprivredu naveo je motivisanje mladih da ostanu da žive na selu i bave se poljoprivredom, odnosno prenošenje gazdinstava na mlađe generacije.

Černjak je objasnio da zato država posebno podržava mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti, dodatnim plaćanjima na osnovne subvencije, a njihov iznos zavisi od vrste delatnosti i veličine gazdinstva.

Kao glavne ciljeve poljske poljoprivrede u narednom period naveo je očuvanje bezbednost hrane i konkurentnosti poljopririvrednih proizvođača.

Koliko znači članstvo u EU pokazalo se i tokom vanrednih situacija kao što su vremenske nepogode, pandemija korona virusa ili rat u Ukrajinu, kada su poljoprivrednici mogli da računaju na novčanu pomoć EU.

Jedna od institucija koja je poljsku poljoprivredu provela kroz uspešnu integraciju u EU je i Agencija za restrukturiranje i modernizaciju poljoprivrede (ARMA), koja je i najveća agencija za agrarna plaćanja u Uniji.

ARMA ima 11.000 zaposlenih i radi na isplati direktnih podsticaja za poljoprivrednike, što znači da sav novac za poljoprivredu, ruralni razvoj i ribarstvo ide preko ove agencije.

Istovremeno, zaposleni u 16 regionalnih kancelarija pomažu poljoprivrednicima u pripremi zahteva za podsticaje za investicije za izgradnju farmi, skladišnih kapaciteta, podizanja zasada, nabavku mehanizacije i drugo.

ARMA je od osnivanja 1994. godine do danas isplatila 121,5 milijardi evra, uz još 3,6 milijardi evra za devet meseci ove godine, a samo za devet meseci ove godine raspisali su 110 konkursa, a stiglo je oko 1,4 miliona zahteva za podsticaje.

Šefa Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske projekte u agenciji ARMA David Čiupak naglasio je da skoro da nema problema u sprovođenju javnih poziva i kontroli subvencija, jer se one troše namenski, bez zloupotreba.

"Kontrole su striktne i odvijaju se po pravilima EU", rekao je Čiupka i naveo da su poljoprivrednici dužni da pet godina posle isplate podsticaja za projekte paze da njihovo ulaganje bude završeno, kao i da se bave onim za šta su dobili novac.

Zamenika šefa Kabineta predsednika agencije ARMA Tomaš Važbinsi kazao je da agencija o proizvodnji poljoprivrednika zna više nego oni sami.

Objasnio je da se za kontrolu utroška sredstava pored ostalog koriste satelitski snimci i da u slučaju da se utvrdi neka nepravilnost ili pokušaja prevare, poljoprivrednici moraju da vrate novac, a možda i krivično odgovaraju.

Važbinsi je naveo da su zaposleni u agenciji ARM blagonakloni prema poljoprivrednicima i trude se da im pomognu na svaki nači.

"Stojimo uz poljoprivrednike, u kontakstu smo, podsećamo ih koji su aktuelni konkursi, kakvu pomoć mogu dobiti. Želimo da oni koriste taj novac, da ga ulažu. Savetujemo ih u pripremi izveštaja. Što više novca iskoriste, to manje novca ćemo da vratimo EU", rekao je on.

Savetuje nadležne u Srbiji da kao i Poljska podrže mlade poljoprivrednike, da im se dodeli novac, da se podstaknu na ulaganje, grade svoja imanja i pokušaju da proizvode ono što je najbolje za nacionalnu ekonomiju.

Važbinski je rekao da savet dolazi iz iskustva, jer se u poslednje vreme poljska poljoprivreda suočava sa smenom generacija - problem predstavlja preuzimanje gazdinstava od mlađih naraštaja i njihov dalji rad i ostanak na selu.

"Poljoprivrednici su ostarili i većina je zemlju predala mladima, sinovim i ćerkama, ali problem je što i oni žele da napuste selo i odu u gradove, zato najviše podržavamo mlade poljoprivrednike", kazao je on.

I pored problema sa zadržavanjem mladih na selu, produktivnost poljske poljoprivrede je i dalje na visokom nivou, pa je tako Poljska 2023. ostvarila suficit u razmeni poljoptrivredno-prehrambenih proizvoda od 18,7 milijarde evra.

Po uzgoju žitarica Poljska je treća u EU, najveći je proizvođač jabuka i pilećeg mesa i treća po proizvodnji kravljeg mleka.

Upravo je promocija poljske hrane u EU, ali i svetu jedan od zadataka Nacionalnog centra za podršku poljoprivredi (KOWR), vladine agencije.

Direktor Odeljena zarazvoj tržišta i izvoza, odgovoran za međunarodnu saradnju u KOWR Pjotr Kondračov naveo je da, pored ostalog, proizvođačima izdaju neku vrstu pasoša za prhrambene proizvode koja omogućava da kupci bilo gde u svetu mogu da dobiju informaciju o sledljivosti proizvodnje od njive do trpeze.

Prema njegovim rečima, dostupnost novca iz zajedničke kase omogućila je da se iz EU fondova samo za promociju poljskih poljoprivrednih proizvođača i prerađivača za dve decenije isplati oko 150 miliona evra.

Na primeru mleka, objasnio je moć udruživanja poljoprivrednika, kao i dugotrajnih kampanja koje je država, ukjučujući i KOWR, sporovodila kako bi povećala potrošnju, a time i proizvodnju te namirnice.

"Većina mlečnih proizvoda u Poljskoj su proizvedeni od domaćeg mleka. Prerađivačka mlečna industrija je u rukama udruženih farmera i postoji samo jedna privatna kompanija prerađivač koju ne poseduju farmer", kazao je Kondračov.

Istakao je da je višegodišnja akcija promocije zdrave ishrane u školama širom Poljske, koja podrazumeva dostupno mleko, voće i povrće, promenila navike Poljaka da više koriste mleko, što je smatra, dalo vetar u leđa da se poljska mlekarska industrija i dalje razvija, pa se danas mleko iz Poljske može naći i u Koreji.

"Kad smo ušli u EU potrošnja mleka na godišnjem nivou bila je po osobi oko 140 do 150 litara, trenutno iznosi bez putera, 276 litara po osobi godišnje", istakao je on.

Dodao je da se za taj program zdrave ishrane godišnje izdvaja oko 25 miliona evra, a većina sredstava je iz budžeta EU, iako se pojedinih godina koristi i novac iz budžeta Poljske. Proizvođači drektno dostavljaju proizvode školama, a KOWR garantuju isplatu novca.

"Poljska je jaka i u preradi prehrambenih proizvoda. Velika je verovatnoća da ćete u Srbiji kupiti dimljeni losos iz Norveške, koji je dimljen u Poljskoj. Isto važi i za čajeve poznatih svetskih brendova. Najverovatnije su pripremljeni i pakovani u Poljskoj. I većina slatkiša koja se nalaze na zapadnom tržištu je napravjena u Poljskoj", kazao je Kondračov.

Naveo je i da KOWR igra i ključnu ulogu u upravljanju poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu, odnosno u izdavanju u zakup i prodaji tog zemljišta. Poseduje i kompaniju za uzgoj stoke čiji je cilj održavaje i poboljšavaje genetskog materijal, a vlasnik je i uzgajivačnice arapskih konja.

Poljski poljoprivrednici uključeni su i u EU sistem FSDN (Mrežu podataka o održivosti poljoprivrednih gazdinstava), preko Institut za poljoprivredu i prehrambenu ekonomiju – Nacionalni institute za istraživanje, koji kao licencirana agencija, prikuplja podatke o poljoprivrednim gazdinstavima.

Farmeri na dobrovoljnoj bazi prikupljaju podatke o aktivnostima i resursima svojih gazdinstava na godišnjem nivou, u Poljskoj njih oko 9.000.

Poljoprivrednici koji učestvuju u FSDN-u su predstavnici svih oblasti agrara, a podaci koje pružaju statistički su reprezentativni i imaju ključnu ulogu u kreiranju, monitoringu i evaluaciji zajedničke poljoprivredne politike EU.

Prikupljeni podaci su detaljni i relevantni i omogućavaju da se na najbolji način sagledaju poljoprivredne aktivnosti, ekonomske performanse, resursi i uticaj na životnu sredinu.

Ruralna poljoprivredna područja zauzimaju približno 93 odsto teritorije Poljske sa gotovo 14 miliona hektara oranica.

Poljska se nalazi na drugom mestu u EU po broju poljoprivrednih gazdinstava, odmah iza Rumunija, a najbrojnija su ona površine od pet do 10 hektara, njih 255.545.

Jedan od domaćina grupi novinara iz Srbije bio je i farmer Jakub Napierala iz mesta Šćepankovo kod Poznanja, a njegovo imanje se prostire na 250 hektara.

Napierala je vlasnik jednog od najvećih gazdinstava za uzgoj svinja u Poljskoj, a godišnje uzgoji 350 krmača i oko 11.500 svinja.

Porodično imanje je proširivao godinama, za šta je koristio i sredstva EU fondova.

"Dobo je biti u EU. Mi poljoprivrednici iskoristili smo jako mnogo sredstava prvih deset godina, što nam je pomoglo da proširimo proizvodnju", kazao je Napierala.

On međutim poslednjih godina nije zadovoljan poslovanjem kao ranije. Najveći problem mu, kako je naveo, predstavljaju zahtevna i detaljna EU administracija, posledice rata u Ukrajini na poljsko poljoprivredno-prehrambeno tržište, kao i nedostatak radne snage.

"Kao da da smo izgubli suverenost nad sopstvenim gazdinstvima. Moramo strogo da se držimo regulative. Ne možemo da proizvodimo šta hoćemo, kada hoćemo i sa čime hoćemo", rekao je Napierala navodeći da mora recimo da traži dozvolu kako da tretira zemljište i biljke.

Srpske poljoprivrednike savetuje da u po ulasku zemlje u EU uzmu svu pomoć koja im se nudi, ali da kasnije budu oprezni, kako ne bi došli u situaciju da preinvestiraju.

Naveo je i da je poljsko tržište prepuno proizvoda iz Ukrajine čiju se kvalitet ne kontroliše, a prodaje se po istim cenama kao domaći.

Smatra i da danas mladi ne vole da rade, a kao primer navodi da ne može da nađe radnike, uprkos tome što nudi platu od 2.500 evra, uz hranu i osiguranje.

Napierala je svojim sunarodnicima poznat kao učesnik serijala "Farmer traži ženu", jer i u Poljskoj, prema njegovim rečima, žene uglavnom ne žele da žive na selu. Još uvek se nije oženio, iako je sa partnerkom iz serijala bio u vezi.

Nedaleko od gazdinstva Napierala nalazi se i jedna od eksperimentalnih farmi Poznanjskog univerziteta prirodnih nauka, Pišibroda, na kojoj studenti poljoprivrede i veterina obavljaju praksu.

Kako su rekli predstavnici univerziteta, na farmi od 490 hektara gaji se 150 krava muzara, a tu su i zasadi jabuke, kajsije, borovnice, kao i šećerne repe, pšenice, kukuruza.

Farma radi kao kompanija na tržištu, ne dobija pare od univerziteta ni iz budžeta.

Na farmi je instalirana i biogasno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije, kao i solarni paneli koji su postavljeni u javno-privatnom partnerstvu sa jednom kompanijom.

Prema rečima profesora Stanislava Šviteka, univerzitet na kome radi je jedan od vodećih univerziteta u oblasti poljoprivrednih nauka u Poljskoj.

On je istako da je u Poljskoj mnogo srednjoškolaca zainteresovano za poljoprivredu, a mnogo nijih želi i da studira neki od smerova koji imaju veze sa poljoprivredom.

"Posebno u Vojvodstvu Poznanj. Imamo najveći broj srednjih poljoprivrednih škola u Poljskoj", kazao je on dodavši da je zainteresovanost za poljoprivredu kod mladih povećana nakon ulaska zemlje u EU, a pretpostavlja da je delimičan uzrok evropska poljoprivredna politika koja donosi dodatna sredstva za ovaj sektor.

Upotrebu modernih tehnologije u oblasti poljoprivrede radi povećanja povećanja profita i smanenja troškova važna je i na ovom univerzitetu.

Zato poseduju laboratorije za dronove sa simulatorima, opremljene i profesioinalnim letelicama sa multispektralnim kamerama koje koriste za preciznu poljoprivredu.

Docent Jan Barabah kazao je da svaki student nauči da upravlja dronom i dobije licencu koja važi svuda u EU.

On smatra da su dronovi budućnost poljoprivrede.

"Posebne informacije prikupljene pomoću dronova u kombinaciji sa veoma preciznim vremenskim podacima predstavljaju važne informacije za poljoprivrednika. Zbog toga pokušavamo da ih edukujemo i ohrabrimo da se upoznaju sa dronovima i sa načinima na koje ih mogu koristiti na svojim gazdinstvima", kazao je on.

Istakao je da je mnogo informacija koje prikupe dronovi dostupno besplatno, ali je naveo da postoje i private kompanije koje pružaju filtrirane podatke za određene regione ili pojedinačne poljoprivrednike.

"Neki poljoprivrednici ne žele da troše vreme na pretraživanje, pa radije plate nekome da sve te informacije prikupi za njih", rekao je Barabah.

O tome šta je Poljska poljoprivreda dobila ulaskom u EU novinarima iz Srbije govorio je i bivši šef pregovaračkog tima za ulazak Poljske u EU Jan Truščinski.

Naglasio je da je pre članstva u EU Poljska imala negativan trgovinski bilans u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa inostranstvom, da bi odmah po pristupanju taj negativan bilans počeo je da se pretvara u pozitivan.

Među glavnim postignućima istakao je i značajni rast produktivnosti.

"Sada je dva i po puta veća nego pre članstva u EU. Ulaganja po hektaru obradivog zemljišta su se udvostručila. Konačno, ako pogledate prihode koji se osrtvaruju u poljoprivrednom sektoru, oni su sada uglavnom uporedivi sa prihodima van poljoprivrede, što znači da je razčlika između grada i sela gotovo nestala", istakao je Truščinski i naveo da je pre ulaska zemlje u EU ta razlika bila prilično velika i da su ljudi sa sela tada bili mnogo siromašniji od gradskog stanovništva.

U proteklih 21 godinu iz EU fondova je ukupno dobila 250 milijardi evra, dok je u istom period njeno učešće u zajedničkoj kasi EU bilo tri puta manje i iznosilo je 86 milijardi evra.