WWF upozorila na gubitak slatkovodnih ekosistema i pozvala na veće ulaganje u vodnu infrastrukturu

Voda, najdragoceniji, a nedovoljno cenjen resurs na svetu, leži u srcu rastuće globalne krize koja preti ljudima i svim bićima na Zemlji, upozoreno je u novom izveštaju WWF, objavljeno je danas na Svetski dan hrane.

U izveštaju "Visoka cena jeftine vode" navedeno je da se godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema procenjuje na 58 milijardi američkih dolara, što je ekvivalent 60 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), međutim, svetski slatkovodni ekosistemi na silaznoj su putanji i sve su veći rizik za te vrednosti.

Upozoreno je da je od 1970. godine svet izgubio trećinu močvarnih područja, dok su populacije slatkovodnih životinja u proseku smanjene za 83 odsto.

Ovaj trend, kako je naglešeno, doprineo je povećanju broja ljudi koji se suočavaju s nedostatkom vode i nesigurnošću u pogledu hrane, jer su brojna jezera i reke presušile, zagađenje se povećalo, a izvori hrane su sve manji.

U izveštaju se naglašava i potreba za boljim prilagođavanjem na sve lošije uticaje klimatskih promena - od suša i ekstremnih poplava do rasta nivoa mora.

"Voda i slatkovodni ekosistemi nisu samo temelj naše ekonomije, već i izvor života na našoj planeti i budućnosti. Zdrave reke, jezera i močvare ključne su za sigurnost vode i hrane, prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biološke raznovrsnosti, ali takođe, pružaju neprocenjive kulturne i duhovne vrednosti koje su izuzetno važne za dobrobit ljudi širom sveta", istakla je izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

Prema njenim rečima, poslednji je trenutak da vlade, korporacije i finansijske institucije ulože sredstva u zaštitu i obnovu slatkovodnih ekosistema kako bi osigurali budućnost u kojoj voda u izobilju teče za sve.

Izveštaj utvrđuje i da direktne ekonomske koristi, poput potrošnje vode za kućne potrebe ili navodnjavanja poljoprivrede i industrije, iznose minimalno 7,5 milijardi američkih dolara godišnje.

Takođe, procenjuje da su nevidljive koristi poput pročišćavanja vode, poboljšanja zdravlja tla, skladištenja ugljenika i zaštite zajednica od ekstremnih poplava i suša, i do sedam puta veće, oko 50 milijardi dolara.

"Međutim, degradacija reka, jezera, močvara i podzemnih voda takođe preti tim vrednostima. Ispumpavanje neodrživih količina vode, štetne subvencije, promene tokova reka, zagađenja i uticaji povezani s klimatskim promenama ugrožavaju slatkovodne ekosisteme. Više od dve trećine najvećih svetskih reka više nemaju slobodan tok, dok močvare i dalje gubimo tri puta brže od šuma", navedeno je u izveštaju.

Upozorave se i da uz loše upravljanje vodama, uništavanje slatkovodnih ekosistema ostavlja milijarde ljudi širom sveta bez pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima, dok rizici povezani s vodom za poslovanje i ekonomiju rastu.

Do 2050. godine, oko 46 odsto globalnog BDP-a moglo bi da dolazi iz područja koja se suočavaju s krizom vode, što bi bio porast u odnosu na današnjih 10 odsto.

WWF takođe upozorava da zastarelo razmišljanje koje se fokusira isključivo na izgradnju infrastrukture zanemaruje izvor problema - degradirane reke, jezera, močvare i podzemne vode neće rešiti krizu vode, posebno ne u vreme klimatske krize.

Ukazano je da ključ rešenja leži u zaustavljanju neprestanog gubitka slatkovodnih ekosistema.

Vlade bi trebalo, kako je navedeno, da se pridruže "Izazovu za očuvanje slatkovodnih ekosistema", inicijativi čiji je cilj da obnovi 300.000 kilometara degradiranih reka i 350 miliona hektara degradiranih močvara širom sveta do 2030.

I korporacije moraju da promene svoj pristup vodi i da povećaju zajedničke napore da se taj resurs sačuva.

Rukovodioc WWF-ovog projekta "Obnova Evropskog Amazona" Ivana Laginja istakla je da je taj projekat sjajan primer obnove područja na rekama Mura, Drava i Dunav.

"Kroz neposredne aktivnosti na obnovi ekosistema doprinećemo dugoročnom cilju obnove ekosistema i biološke raznovrsnosti na području UNESCO-vog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uz podršku i uključivanje lokalnog stanovništva", rekla je ona.

Projektni saradnik na projektu "Obnova Evropskog Amazona" u Srbiji Goran Vreljanski dodao je da će se u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje raditi na prenameni hibridnih nasada topole u autohtonu plavnu šumu, što će da posluži kao model za revitalizaciju plantažnih u prirodne šume u tom području i šire.