Milija Zeković za Betu: Novi medijski zakon direktno ugrožava poslovanje SBB

Foto: SBB/Nebojša Babić

Vlada Srbije donela je predloge izmena teksta Zakona o elektronskim medijima, van očiju javnosti, nakon javne rasprave, odnosno dodata su dva stava u članu 122 kojim se suštinski ide na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom, rekao je u intervjuju agenciji Beta izvršni direktor kompanije SBB Milija Zeković.

Iz kompanije SBB ukazuju da ovakva netransparentna izmena direktno ugrožava poslovanje SBB kompanije, koja konstantno upozorava na različite vrste opstrukcija sadašnje vlasti i medija sa kojima se suočava u svom poslovanju.

Kako bi na SBB mogle da utiču izmene medijskog zakona?

- Mogle bi da utiču na to da se potpuno obustavi poslovanje SBB kompanije, a da Srbijom zavlada još veći medijski mrak. Novi zakon otvara put da REM reguliše i natera SBB da sav prihod od TV distribucije uplaćuje TV kanalima sa nacionalnom frekvencijom. To znači da će SBB-u ovim zakonom moći da se nametne obaveza da emituje nacionalne kanale i da REM određuje naknadu koja će da se plaća za njih. Osim što se radi o apsolutno neprimerenom mešanju u slobodu poslovanja, REM je do sada pokazivao značajnu pristrasnost prema nacionalnim emiterima i za očekivati je da će ih podržavati u njihovim zahtevima. Ovim zakonom se zapravo legalizuje protekcija televizija sa nacionalnom frekvencijom. Tako će praktično operator, u ovom slučaju SBB, biti prinuđen da plaća cenu koju odrede pružaoci medijske usluge, pa makar ona bila i 10 puta veća od realne. Prisetimo se problema iz oktobra 2022. godine, kada su pojedini emiteri upravo i pokušali da povećaju 10 puta cenu za emitovanje.

Šta bi to značilo za TV kanale koje distribuirate?

- Kako bi verovatno sav prihod od distribucije kanala uzimale televizije sa nacionalnom frekvencijom, SBB ne bi mogao da opstane na tržistu. Mislim da javnosti mora da bude jasno da ovakav potez vlasti direktno ugrožava ne samo poslovanje SBB-a, nego i građane Srbije koji žele da se slobodno informišu. Nezavisne televizije ne bi imale više gde da se prikazuju, a da ne pominjem ugrožavanje egzistencije preko 1.800 zaposlenih ljudi u SBB-u. Zabrinjavajuće je što se ovo radi kompaniji koja je investirala 900 miliona evra u infrastrukturu i razvoj, plate zaposlenih i medijske sadržaje, a koja je nastala u Srbiji i koja uredno plaća poreze državi već preko 20 godina koliko postoji.

U kakvu bi poziciju, kad je reče o rasporedu TV kanala, novi zakon stavio one koji nemaju nacionalnu frekvenciju?

- Do sada je bilo pravilo da se raspored kanala određuje uz primenu objektivnih kriterijuma, a sad se zakonom favorizuje raspored TV kanala. Tako bi, hteli ne hteli, na prvih nekoliko pozicija TV ponude morali da budu nosioci nacionalnih frekvencija, od kojih su neki inače višestruko kritikovani za svoj sadržaj. Ponude drugih kanala, onih koji nemaju nacionalnu frekvenciju, bile bi gurnute u zapećak. I to – po zakonu. Nema nikakvog obrazloženja zašto je to tako. Napominjem i to da nijedna odredba koja bi se ticala nezavisnosti i odgovornosti REM-a, koje su predlagale brojne zainteresovane strane nije usvojena. REM će tako nepromenjen, u dugoročnom periodu, odlučivati o srpskoj medijskoj sceni.

Kakvo je objašnjenje RTSa-a zašto je odbio da emituje reklamu SBB-a?

- Javni servis, koga direktno plaćaju svi građani Srbije, ne bi smeo da krši zakon i donosi diskriminatorske odluke poput ove koju su doneli zabranjujući našu reklamu „Kada imaš izbor, biraš SBB.” Izdvojili smo ozbiljan budžet za marketinšku kampanju na RTS-u i reklama je emitovana samo jednom i to nakon sitnih korekcija koje je od nas tražila pravna služba RTS-a, a tiču se fonta teksta u reklami koji se odnosi na izvor podataka. Nakon toga, niko iz rukovodstva nas nije udostojio odgovora zašto su se opredelili za cenzuru SBB-a i tako naneli štetu našoj kompaniji, opstruirajući našu kampanju. Pojedini tabloidi su pokušali da kroz pompezne naslove pokrenu priču da naša reklama „vređa” sve one koji nisu korisnici SBB-a i da na osnovu toga reklama krši Zakon o oglašavanju. Ja moram da napomenem da je naša reklama u skladu sa svim propisima i zakonima, uključujući i Zakon o oglašavanju, da ne vređa nikog i da nam niko, pa ni RTS, nije to spomenuo kao potencijalni razlog neemitovanja. Znate, kada se javni servis opredeli da cenzuriše jednu reklamu i odbije da prihoduje od marketinga morao bi ne samo SBB-u da objasni ovaj postupak, već javnosti Srbije, jer ova odluka poprima odlike retko viđenog skandala. Direktor Bujošević već treću nedelju ignoriše naš dopis koje smo uputili, ali se nadamo da će Upravni odbor RTS koji kontroliše rad televizije i direktora ispitati ovu eklatantnu i nerazumnu cenzuru, ali i utvrditi zašto je RTS opstruirao kampanju SBB.

Koliko puta ste se obraćali nadležnima zbog opstrukcija koje imate u svom poslovanju?

- SBB je svih ovih godina pozivao nadležne institucije da nam omoguće jednake uslove na tržištu koji su predviđeni Ustavom i zakonom kako bismo mogli da gradimo i proširimo mrežu, jer sada smo prisutni u 35 gradova, a želimo da budemo dostupni na celoj teritoriji Srbije. Znate, neverovatno je da građani u Srbiji ne mogu da imaju slobodan izbor operatora čije usluge žele da koriste. Uz novi zakon o medijima, ukoliko bude donet, poruka vlasti je jasna – SBB kompaniji želi da se onemogući poslovanje, a građanima Srbije potpuni medijski mrak. To onda više nije problem samo SBB-a, već svih koji žive i rade u ovoj državi. Moguće je da će se jednom na fakultetima proučavati ovakav netržišni i nefer tretman prema jednoj kompaniji, koja je do sada uložila 900 miliona evra u Srbiju, a 300 miliona u digitalizaciju mreže.