Demostat: "Velika petorka" donosi konkretne zahteve i rokove
Zapadni izaslanici će od Beograda i Prištine zatražiti da se “daleko ozbiljnije angažuju na primeni Ohridskog sporazuma.
Nedavni događaji na Kosovu, koji su dramatično promenili atmosferu, prinudiće posetioce da zatraže konkretnu akciju: da Beograd snažno i nedvosmisleno osudi nedavni oružani incident, kao i da se obe strane daleko ozbiljnije angažuju na primeni Ohridskog sporazuma, kaže za Demostat izvor iz zapadnih diplomatskih krugova, povodom dolaska izaslanika Zapada u subotu u Prištinu i u Beograd. Kako saznajemo, takozvana “velika petorka” dolazi sa “specifičnim zahtevima i rokovima”, kao i da “predoči specifične posledice ukoliko odbiju da sprovedu sporazum”.
U subotu će najpre u Prištinu, a zatim u Beograd, stići grupa od pet izaslanika - Miroslav Lajčak, u ime Evropske unije, Gabrijel Eskobar (SAD), Emanuel Bon (Francuska), Jens Pletner (Nemačka) i Frančesko Talo (Italija). Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je za agenciju Beta da oni idu na razgovore (s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem) “s jasnim očekivanjima da će obe strane nastaviti proces normalizacije odnosa i sprovesti svoje obaveze neodložno i bez uslova”.
Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, kaže za Demostat da činjenica da “Kvinta, uprkos ratovima u Ukrajini, na Blinskom istoku, koji zahtevaju dosta pažnje - da “velika petorka “putuje u Beograd i Prištinu, pokazuje koliko su zabrinuti i koliko je važna deeskalacija. To je samo po sebi veoma jasna poruka”.
- Pre nekoliko dana preminuo je dobitnik Nobelove nagrade Marti Ahtisari. On je insistirao na rešavanju konflikata putem dijaloga, Kosovo mu je mnogo duguje. Vašington, Pariz i Berlin računaju na nastavak dijaloga uz posredovanje EU i shodno tome će “pritisnuti” Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića da se vrate za pregovarački sto, poručuje Dajmel.
Naša sagovornica ocenjuje da je “Aleksandar Vučić sateran u ćošak posle nasilja u Banjskoj”. Kako ističe:”Kvinta će se zasigurno zapitati u kojoj meri Vučić sve drži pod kontrolom i koliko je on kredibilan. Nisu samo SAD jasno navele da odgovorni za 24. septembar moraju da budu krivično gonjeni”.
- Činjenica je Vučić radije otputovao u Peking nego na samit (Berlinskog procesa) u Tirani i da je ignorisao i EU i susedne države, od male je pomoći i on će sada, moguće, “pasti na kolena”. Da li Vučić zaista želi da se pridruži Evropskoj uniji? Da li je on pravi partner? Ako nije, sigurno će se razmotriti, po kojim tačkama se, na primer, mogu iskoristiti, ciljane sankcije protiv drugih ljudi iz Vučićevog bliskog kruga. Evropski parlament je već usvojio Rezoluciju i zapretio mogućim kaznenim merama. Ali, Aljbin Kurti mora, takođe, da krene napred, ako ne želi da dovede u pitanje uvođenje bezviznog režima počev od 2024. godine, ocenjuje Dajmel.
Prema mišljenju Johane Dajmel, “samo normalizacija i sprovođenje onoga što je već razmatrano i dogovoreno pomoći će obema držaama”.
-Sve drugo znači regresiju i ostanak u zaleđenom konfliktu. Povećanje broja vojnika KFOR-a na terenu znači više bezbednosti za Kosovo, i, istovremeno, korak unazad u smislu njegovog suvereniteta, kao i povećanje prisustva NATO u neposrednoj blizini Srbije. Mnogo toga je stavljeno na kocku - za Srbiju, za Kosovo, za region. Mislim da je to ono što će preneti “velika petorka”, zaključuje Dajmel.
Članovi takozvane „velike petorke“ boravili su u Beogradu i Prištini krajem januara, Tada je tema razgovora bio francusko-nemački plan za Kosovo koji je kasnije dogovoren u februaru u Briselu a aneks primene je usaglašen u martu u Ohridu (takozvani “Ohridski sporazum). Najnoviji dolazak grupe zapadnih izaslanika zvanično je najavio predsednik Srbije, u sredu 11. oktobra.
“Svakog dana se suočavamo sa pritiscima onih koji bi spolja da ruše Srbiju. Petorkas koja dolazi, mislim da ne želi to, već žele da na drugačiji način postave kako rešavati problem krize na Kosovu. Videćemo kakav je paket i šta donose, rekao je Vučić novinarima posle svečane akademije obeležavanja 45 godina postojanja Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, preneo je FoNet.
Ova poseta će se organizovati u svetlu dodatno zaoštrenih odnosa između Prištine i Beograda, zbog napada na severu Kosova, u Banjskoj, 24. septembra, završenih pogibijom kosovskog policajca i trojice Srba.
