Radić: Nema načina da se sukob u Gazi reši pregovorima

Radić navodi da se kao jedino rešenje za Izrael nameće radikalno etničko čišćenje tog prostora, iako to niko neće otvoreno reći, te dodaje da će se nastaviti sa sistematičnim rušenjem Gaze. 

“Nema načina da se reši slučaj Gaze pregovorima, nema elegantnog pristupa, mora da uđe pešadija, mora da se desi radikalan razvoj koji će potrajati mesecima, koji mora da dovede Izrael do opipljivih rezultata”, naveo je on.

Na pitanje ima li opravdanja za ovakve udare na Gazu, i pored toga što Izrael ima pravo na odbranu i odgovor, Radić kaže da se ne može govoriti o opravdanju jer istorija ide svojim tokom, već je reč o političkim odlukama, koje su često radikalne, a donete su nakon procene da li država to može da iznese u bezbednosnom smislu.

“Izrael ima desno orjentisanu vlast, javno mnjenje je vrlo ostrašćeno, u izraelskoj vojsci i među Jevrejima širom sveta postoji jasna ideja da Gaza mora pasti”, navodi on.

Dodaje, međutim, da je sada najosetljivija tema za Izrael kako da izdrži dugotrajne negativne reakcije na velika stradanja civila.

“To je brutalno, ne možete da unosite emocije, morate praviti procenu sitaucije i ne pozivati se na žrtve. Izrael će bacati bombe, to će ubijati civile. Ali, Hamas je znao šta će se desiti i niko u tome nije nevin”, rekao je Radić.

Žrtve su oduvek bile posledica zbivanja u igri moći i tu nema ništa novo, navodi Radić i dodaje da nigde žrtve nisu presudno uticale na to da li će se voditi rat ili ne.

“Gde se do sada dogodilo da su civilne žrtve u nekoj zbirci političkih i vojnih razloga element koji je bio od respekta u proceni rata, jedino kod putinofila postoji teorija kako ruska vojska vodi računa da ne ubija civile, što je tragikomično”, ocenjuje Radić i dodaje da vojska ne može da se bavi procenama, već da to radi politika.

Radić procenjuje da ćemo u narednom periodu gledati slike civilnih žrtava iz Gaze.

Upitan kako će sada izgledati urbani rat na teritoriji Gaze, Radić navodi da Izrael ima jako veliki broj rezervnih jedinica, ima tradicionalni pristup organizaciji vojske kakav je mogao da se vidi u Evropi tokom Hladnog rata i u bivšoj Jugoslaviji, da vojska narasta sa mobilizacijom, bez obzira što postoje unutrašnje slabosti. 

On je uporedio mobilizaciju izraelskih rezervista sa ruskim, navodeći da je Rusija na 140 miliona stanovnika proglasila mobilizaciju 300.000 ljudi, a da je Izrael na 9,7 miliona stanovnika mobilisao 360.000 ljudi, što je ogromna nesrazmera.

Radić objašnjava da je Izrael prvo krenuo u nekoliko manjih operacija kako bi ispitao situaciju i video koliko je tvrda odbrana i dodaje da veruje da će se Izraelci odlučiti za postepen pristup, jer je mogućnost manevra Hamasa na njihovom terenu veoma velika, posebno zbog tunela ispod Gaze, podzemnih saobraćajnica koje omogućavaju bezbedno skladištenje naoružanja i vojne opreme. 

"Pred izraelsku vojsku se stavlja ozbiljan zadatak kako to očistiti, jer dinamiku odlučuje slika u javnom mnjenju. Svetsko javno mnjenje je bombardovano informacijama o civilnim žrtvama, a izraelska vojska tek treba da krene u kopnena dejstva sa čišćenjem Gaze”, naveo je on.

Kako navodi, u suštini je plan da se Hamas ostavi bez stanovništva.

Međutim, iako su Egipat i Jordan već primetili nagoveštaj namere da se stanovništvo iz Gaze prebaci na njihove teritorije i to odbacili uz reči da Izrael ne može rešavati svoje problem preko njih, postoje nagoveštaji nekog dogovora, kaže Radić.

Dodaje i da međunarodna zajednica nema jedinstven stav po tom pitanju. 

Govoreći o činjenici da su svet preplavile slike stradanja iz Gaze, Radić kaže da se sada pokreće zamršena političko-medijska igra kako da one snage koje podržavaju Izrael amortizuju emotivini udar iz medija na duži rok.

“Provereni mehanizam koji će se sigurno koristiti je zasićenje informacijama, kad dovoljno dugo objavljujete vesti koje su potresne, javnost se navikne”, navodi Radić.

Takođe, on navodi da mnogi potcenjuju efekte radikalnosti akcija muslimana širom sveta - u Evropi, Rusiji, Americi.

Ne isključuje se mogućnost da pojedinici fanatici organizuju terorističke napade negde u Evropi, ali zbog toga ne bi trebalo da postoji strah od masovne organizacije terorističke ofanzive, smatra Radić.

Postoji motivacija, ali i mehanizam zauzdavanja, jer se snage koje stoje iza Hamasa suočavaju sa tim da imaju povoljan momenat za gradnju pozitivnog stava javnog mnjenja za njihovu stvar na zapadu. Jedna od ideja Hamasa, napada na Izrael, je bila dovesti Izrael do sitaucije da se oni kompromituju. Zašto biste sada terorističkim napadima neodgovorno postupali protiv svog interesa, javno mnjenje zapada upija potresne informacije o stradanjima civila, a, ako biste preuzeli terorističke napade po zapadu, to bi se promenilo, navodi on.

Govoreći o ulozi Irana, Radić navodi da je njihova uloga veoma velika, ali da oni postupaju kroz specijalne operacije, obaveštajni rad, političke kontakte, te dodaje da se uticaj Irana na Hamas vidi jasno, pre svega kad je reč o tehnologijama koje omogućavaju razvoj vojne opreme.

Iako Iran čini sve da se distancira, njihovi tradicionalni partneri iz šiitskog sveta, od Hezbolaha u Libanu do raznih milicija u Iraku, već škrguću zubima, tako da će Izrael morati da vezuje dobar deo svoje vojske za južni Liban, Golansku visoravan…

S druge strane, Amerikanci su pokazali da ozbiljno gledaju Iran, između ostalog, i slanjem vojske u Mediteran.

Upitan da li se može očekivati da se arapske zemlje ujedine protiv Izraela, Radić kaže da je upravo njihova nesposobnost da usaglase interese omogućila Izraelu preživljavanje do sada. 

“Čitava priča o izraelsko-arapskim odnosima se sastoji u raskoraku između Izraela, koji nastupa jedinstveno, udari šakom pritivnika, i arapskog sveta koji se, i ako se dogovori da zajedno idu protiv Izraela, raspline u parcijalnim interesima”, naveo je on.

On navodi da mnoge arapske zemlje imaju svoje kalkulacije – od Egipta koji kalkuliše još od Jomkipurskog rata do ostalih arapskih zemalja, poput Saudijske Arabije, koja se pre 7. oktobra približila sporazumu sa Izraelom.

Postojala je jaka motivacija Irana da spreči postizanje licemernog, ali efikasnog i funkcionalnog saveza arapskih zemalja i Izraela, ali je nakon napada 7. oktobra Izrael izgubio mogućnost normalizacije odnosa sa tim zemaljama. Međutim, nema indikatora koji bi ukazali na to da u arapskom svetu postoji veći nivo jedinstva, osim puno galame na ulicama, ističe Radić.

“Racionalno se promišlja o situaciji, politička kalkulacija i sebični interesi pojedinih arapskih vlasti su na prvom mestu. Izrael protiv sebe ima Hamas i iza Hamasa Iran”, navodi on.

Gledajući dugoročnije, glavna tema u svakoj analizi tog regiona je odnos između Izraela i Irana, koji bi mogao da dovede do velikog rata širih razmera, koji čak sada deluje kao neminovnost, kao nešto što mora da se desi u jednom momentu, navodi Radić.

Upitan ima li Izael scenario za dan posle, Radić navodi da će sada svaki scenario proći kroz razne promene, na koje će uticati i unutrašnji politički odnosi u Izraelu, odnosi sa Zapadom, arapskim zemljama….

“Tvrditi da pre početka dejstava pešadije u Gazi Izrael ima jasne održive scenarije za budućnost bilo bi prilično hrabro”, naveo je Radić.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Radić je rekao da se svetska javnost zasitila informacijama, da je rat postao statičan, da su materijalni i ljudski gubici i dalje veliki, a da se sada rat na terenu vodi oko malih mesta za koje ni Rusi ni Ukrajinci do sada nisu čuli.

“Rat se vodi tako da niko sa svojim potencijalom nema mogućnost da dovede do obrta”, navodi Radić i dodaje da taj rat ne može da se završi u skorije vreme, a da su dani pred nama samo deo statistike jedne ratne rutine.

Govoreći o bezbednosnoj situaciji na Balkanu, Radić kaže da je Bosna mnogo veći bezbednosni rizik u regionu od Kosova i da to prepoznaje i NATO.

Kada je reč o kosovskom problemu, Radić smatra da je suština odnosa vlasti u Beogradu da ne žele da srpsko javno mnjenje zna šta se radi i dogovora.

On kaže da je uoči incidenata u Banjskoj, Beograd imao najpovoljniju međunarodnu poziciju zbog radikalizma Aljbina Kurtija, neodmerenih poteza, angažovanja policijskih snaga, uključivanja kosovskih bezbednosnih službi u akcije policije na severu.

“Sve je to Kurtija udaljilo od zapadne podrške, koja je bila suština ideje postojanja Kosova”, naveo je on.

Kako kaže, jasno je da odnosi Prištine i NATO tonu u dubinu, što se pokazalo i kada je ranije ove godine prekinuta vojna vežba Kosova sa američkom vojskom zbog, kako navodi, tajnog angažovanja ljudi u akcijama na severu Kosova.

Kako kaže, svuda na Balkanu se mogu zamisliti nepovoljni scenariji jer mnogi sukobi iz devedesetih nisu rešeni, ali postoje mehanizmi kontrole, posebno dok je Zapad zainteresovan za situaciju.

“Dok Brisel priča o BiH i Kosovu postoji mehanizam pritiska, onog momenta kada bi se zapadni svet bavio novom krizom, mislim da bismo došli u situaciju koja bi bila visoko riskantna, jer ako bi naši političari sa Balkana odlučivali, brzo bismo izgubili kontrolu”, naveo je on.

Radić navodi i da se Turska pokazala kao samostalan faktor koji bi da uđe na Balkan, da se političko, vojno i ekonomsko prisustvo Turske snažno oseća na Balkanu, jer ta zemlja želi da bude relevantan faktor u regionu, te podseća da je novi komandant Kfora iz Turske. 

On zaključuje da vodeće zapadne zemlje žele predvidiv Balkan po svaku cenu, uz toleranciju prema ekscesima, populizmu, skretanju u autoritarni režim vlasti. 

Radić kaže da Vojska Srbije sada nije ni senka senke organizacije koja je nekada postojala, da se nesporno ulaže u naoružanje i opremu, ali da vojsku čine ljudi, koji su, prema njegovom mišljenju, nezadovoljni. 

Kako navodi, vojska sada služi za medijsko pokazivanje i to je opasan mehanizam koji demotiviše ljude.

“Kod nas u vojsci je stvoren jedan mehanizam poltronstva koji donosi koristi ljudima iz vojnog vrha, i mehanizam nipodaštavanja raje i običnih ljudi”, rekao je Radić.

Kako kaže, vojska je pretvorena u deo propagandne mašine i glavni joj je zadatak da stvori medijsku sliku da su političari jaki.

Komentarišući rezultate Demostatove fokus grupe, prema kojoj Srbi na severu Kosova najveće poverenje po pitanju bezbednosti imaju u Kfor, Radić navodi da postoji veliki raskorak između datih obećanja kako ćemo zaštititi ljude na Kosovu i realnosti.

“Šta da misle o nama, kad posle toliko priča o patriotizmu, stalnog hvalisanja o naoružanju, prikaza vojske u direktnim televizijskim prenosima, ljudi koji su dole više veruju stranoj organizaciji nego našoj”, upitao je Radić.