Pomoćnica ministara omladine: Problem cirkularnih migracija mladih ne zaobilazi ni Srbiju
Pomoćnica ministra turizma i omladine Ivana Antonijević izjavila je da problem odlaska mladih ljudi postoji u više zemalja u regionu, a da problem cirkularnih migracija svakako ne zaobilazi ni Srbiju.
"Problem odlaska mladih ljudi nije problem sa kojim se bori samo Srbija. Cirkularne migracije su nešto što ne zaobilazi ni nas, svakako. Mladi često kažu da imaju potrebu i želju da odu, između ostalog i iz Srbije, kao i iz drugih zemalja u okruženju", rekla je Antonijević za agenciju Beta.
Navela je da je ekonomsko osamostaljivanje, odnosno mogućnost dobijanja posla, jedan od najčešćih razloga koje mladi navode kao razlog za napuštanje zemlje, a da je konkretna mera za koju Ministarstvo smatra da će podržati mlade da ostanu u Srbiji - program Evropske unije "Garancije za mlade".
Prema njenim rečima, taj program je implementacijom u zemljama EU doveo do toga da se nezaposlenost kod mladih smanji za više od 10 odsto.
"Srbija je izradila plan implementacije 'Garancije za mlade' i krenuće u implementaciju u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno u 22 opštine", navela je Antonijević.
Objasnila je da plan "Garancije za mlade" podrazumeva da svaka mlada osoba, kada završi školovanje, ili kada dođe u status nezposlenosti, u naredna četiri meseca dobija priliku za praksu, zaposlenje, ili dalje školovanje i da taj plan najviše mogućnosti daje mladima iz osetljivih grupa.
Upitana o napretku Srbije sa 47. na 42. mesto na Indeksu napretka mladih u zemljama Evrope i Centralne Azije, koji je predstavio Evropski forum mladih u Briselu, Antonijević je kazala da je Srbija jedna od zemalja u Evropi koja je najviše napredovala.
Pomoćnica ministra iz Sektora za omladinu je navela da taj Indeks meri tri oblasti, a da je Srbija bila prva u oblasti mogućnosti za mlade ljude, dodajući da se državna ulaganja koja se tiču mladih povećavaju iz svake godine.
"Ove godine Srbija je uložila 180 miliona dinara u izgradnju omladinskih centara u Somboru, Subotici, Nišu i Novom Pazaru, od čega će omladinski centar u Novom Pazaru biti najveći omladinski centar u ovom delu Evrope", kazala je ona.
Navela je da se ulaže i u mogućnost zapošljavanja mladih, poput programa "Moja prva plata", kao i da su privedeni kraju Zakon o radnim praksama i Zakon o volontiranju koji bi trebalo da budu usvojeni kada uslovi za to budu postojali.
Antonijević je rekla da se radi i na Zakonu o mladima, koji treba da pruži više mogućnosti za mlade ljude posebno na lokalnom nivou, navodeći da je Ministarstvo ove godine preduzimalo mere upravo u toj oblasti.
"Da mladi i konkretni pojedinci imaju uticaj na, prvo donošenje odluka koje ih se tiču u lokalnoj zajednici, a s druge strane da oni na svojoj koži osete sve ono što se radi, da se lakše zaposle, da imaju veći pristup uslugama i obrazovanju i da ima što više besplatnih programa za njih u lokalnim zajednicama u kojima žive", kazala je Antonijević.
Govoreći o nacionalnoj Strategiji za mlade za period od 2023. do 2030. godine, koja je usvojena ranije ove godine, navela je da ona ima opšti cilj poboljšanja kvaliteta života mladih ljudi.
Među pet pojedinačnih ciljeva koje sadrži Strategija, Antonijević je kazala da su to omladinski rad, prostori za mlade, aktivizam i aktivno uključivanje mladih u procese donošenja odluka, kao i jednake mogućnosti za mlade i povećanje mogućnosti za njihovo osamostaljivanje.
Upitana o anketi koju je Novinska agencija Beta nedavno sprovela u saradnji sa akademskom debatnom mrežom "Otvorena komunikacija", koja je pokazala da 94 odsto mladih od 14 do 25 godina nije upoznata sa prioritetima Strategije za mlade, Antonijević je navela da mladi ne moraju da znaju za nju, a da je na Ministarstvu da ispromoviše aktivnosti koje je prate.
"Ako me pitate da li mladi ljudi moraju da znaju šta je Strategija - ne moraju apsolutno. Mladi ljudi moraju da znaju da postoje aktivnosti za njih. Briga i odgovornost nas koji smo u procesu donošenja odluka na tom nivou i odgovori smo za ispunjavanje ciljeva, mi moramo da znamo da merimo i pratimo učinak šta je urađeno, šta ne, a šta je potrebno da se promeni", rekla je pomoćnica ministra.
Dodala je da je sama promocija Strategije važna na međunarodnom nivou i na nivou lokalnih zajednica, a da Ministarstvo pomaže u promociji aktivnosti.
"Strategija je doneta u januaru i mi svake godine opredeljujemo sredstva za njenu implementaciju. Ove godine je 287 miliona dinara opredeljeno za različite aktivnosti, organizacije civilnog društva i kancelarije za mlade koje sprovode aktivnosti da bi doprineli implementaciji strategije", rekla je Antonijević.
Navela je da je jedan deo sredstava, nakon masovnih ubistava u maju ove godine, preusmeren na razvoj usluga mentalnog zdravlja za mlade u lokalnim samoupravama.
"To je nešto što je jako važno i što ćemo nastojati da svake godine imamo sredstva opredeljena za to, da bi upravo i organizacije civilnog društva i lokalni partneri imali priliku da razvijaju usluge. To nisu terapeutske usluge, ali je jako važna i ta vršnjačka podrška, važno je da nam mladi ljudi ne budu otuđeni, da budu svesni da nisu sami, kao i da budu svesni empatije", kazala je Antonijević.
Dodala je da će Ministarstvo nastojati da izgradi sistem da usluge koje su usmerene na vršnjačku edukaciju i podršku, jačanje zajedništva, budu besplatne i dostupne mladima u lokalnim zajednicama.
