Web Analytics
Lanset: Broj smrtnih slučajeva zbog vrućina bi mogao da poraste za 370 odsto do 2050. - BetaRS

Lanset: Broj smrtnih slučajeva zbog vrućina bi mogao da poraste za 370 odsto do 2050.

Klimatske promene | Izvor: Beta | 16.11.2023 | access_time 13:05
Lanset: Broj smrtnih slučajeva zbog vrućina bi mogao da poraste za 370 odsto do 2050.
Zdravlje i životi stotina miliona ljudi biće ugroženi ekstremnim vrućinama, nestašicama hrane i širenjem zaraznih bolesti ako se ne zaustavi rast globalne temperature, upozorili su naučnici u izveštaju objavljenom u medicinskom časopisu Lanset o uticajima klimatskih promena na javno zdravlje.

Ukoliko se globalna temperatura poveća za dva stepena, broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom povećaće se za 370 odsto do 2050, upozorava se u osmom godišnjem izveštaju Lanset odbrojavanje (Lancet Countdown).

Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom među ljudima starijim od 65 godina porastao je za 85 odsto tokom poslednje decenije u poređenju sa merenjima u periodu od 1991. do 2000. Bez rasta globalne temperature, broj takvih smrtnih slučajeva porastao bi za 38 odsto.

U studiji se navodi da je zbog češćih toplotnih talasa i suša 2021. godine 127 miliona ljudi više iskusilo umerenu ili tešku nesigurnost hrane u poređenju sa prehodne tri decenije, što ih je dovelo u opasnost od neuhranjenosti i nepovratne štete po zdravlje.

Do sredine veka u opasnosti od neuhranjenosti biće oko 525 miliona ljudi ako se ne zaustavi rast temperature, upozorava se u izveštaju.

Klimatske promene takođe ubrzavaju širenje smrtonosnih zaraznih bolesti, uključujući dange groznicu, malariju i virus Zapadnog Nila.

Zbog toplijih mora površina obala pogodnih za širenje bakterije Vibrio svake godine se povećavala za 329 kilometara od 1982, dovodeći rekordnih 1,4 milijarde ljudi u opasnost od dijareje, teških infekcija rana i sepse.

Ta opasnost je posebno velika u Evropi, gde se površina priobalnih voda pogodna za širenje te bakterije povećavala za 142 kilometara godišnje.

Procenjuje se da su ektremeni vremenski događaji prošle godine napravili štetu od 264 milijardi dolara, što je za 23 odsto više nego u periodu od 2010. do 2014.

U studiji, koju je sproveo međunarodni tim više od 100 stručnjaka iz 52 istraživačke institucije i agencija UN, ocenjuje se da je malo toga preduzeto na zaustavljanju klimatskih promena i oštro se kritikuje nastavak investicija u fosilna goriva.

Ipak, u izveštaju se ukazuje i na neke znake napretka. Broj smrtnih slučajeva povezan sa zagađenjem vazduha koje je uzrokovalo sagorevanje fosilnih goriva smanjio se za 16 odsto od 2005.

Ulaganja u čistu energiju na globalnom nivou povećala su se 2022. za 15 odsto na 1,6 hiljada milijardi dolara, premašivši investicije u foslina goriva za 61 odsto. Takođe, obnovljivi izvori energije su činili 90 odsto rasta kapaciteta električne energije prošle godine.

Teme

Prijavite se na newsletter Zelene Srbije

Klimatske promene