Srđan Cvijić: Ovu vlast ne interesuje članstvo u EU

Foto: YTPrintScreen

Predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Srđan Cvijić, smatra da je predizborna kampanja u Srbiji najprljavija od uvođenja demokratije 2000. godine, te da se pokazalo do kog nivoa su institucije u Srbiji zarobljene i u službi borbe vlasti protiv političkih protivnika, uz ocenu da je “ranjena zverka najopasnija”. Cvijić kaže da namere ove vlasti na evropskom putu nisu iskrene i da bi članstvo Srbije u EU bilo protiv njihovog vitalnog interesa ostanka na vlasti i na slobodi. On ocenjuje i da se vlast ponaša šizofreno – traži od KFOR-a da pomogne Srbima na KiM, dok konstantno održava antizapadnu kampanju.

Govoreći o atmosferi u društvu uoči izbora, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP Srđan Cvijić kaže da je društvo u Srbiji izuzetno polarizovano, i to pre svega zahvaljujući vlasti.

On ocenjuje da imamo najprljaviju kampanju od uvođenja demokratije 2000. godine, ali i montipajtonovsku situaciju, gde vlast pokazuje do kog nivoa su institucije u Srbiji zarobljene i ispolitizovane u kampanji protiv političkih protivnika.

“I koji je moj zaključak? Ja bih tu iskoristio metaforu iz lova - da je ranjena zverka najopasnija”, naveo je Cvijić.

Kaže da je teško proceniti kakav efekat polarizovana kampanja može da proizvede među biračima – da li će birače odbiti od toga da glasaju za predmet napada ili za samu vlast.

“Niko u vlasti se ne bavi preterano tim kalkulacijama, nego su odlučili da gas nabiju do daske i da možemo samo da očekujemo pogoršanje, zahuktavanje do 17. decembra, a možda i posle”, naveo je on.

Upitan kako procenjuje poruke političkih takmaca tokom kampanje koje su se odnosile na spoljnu politiku Srbije, odnos prema EU i Rusiji, Cvijić kaže da spoljna politika nije u velikoj meri predmet kampanje, s tim što je drugo pitanje u kojoj meri je ona bitna za glasače.

On ocenjuje da su ekonomska pitanja u centru kampanje za vlast, koja grčevito pokušava da utvrdi ili povrati tihu većinu kojoj su ta pitanja najbitnija.

Govoreći o odnosu prema Rusiji, Cvijić kaže da je najveći broj glasača Srpske napredne stranke i socijalista proruski orijentisan, kao i biračko telo desno orijentisanih stranaka.

“To je glavni razlog neuvođenja sankcija Rusiji, strah od gubitka birača”, naveo je Cvijić.

Upitan kako partije tokom kampanje govore o kosovskom problemu, Cvijić kaže da ne insistiraju preterano ni na tom pitanju, da je vlasti u interesu da izbegava to pitanje i da se fokusiraju na druga, dok mu se čini da opozicija ne donosi uvek prave odluke.

“Za desničarske koalicije, to je, pored nekih drugih ipak sekundarnih pitanja, jedino i glavno pitanje u njihovoj političkoj agendi, razlog njihovog postojanja; za veliku opozicionu koaliciju, mislim da oni još uvek nisu svesni šta njihovi birači žele da čuju, to je s jedne strane razumljivo, a s druge strane nisu u poziciji da oni diktiraju i kontrolišu diskurs u kampanji, jer nemaju pristup većini televizija i medija, tako da mislim da su politički akteri malo izgubljeni, neki izbegavaju da uopšte govore o tome”, rekao je Cvijić.

On kaže da ga zbunjuje zašto se Ohridski sporazum naziva “francusko-nemačkim planom”, kad je to predlog koji je zapravo Vučić dogovorio sa Kurtijem.

On navodi da nema sumnje da je Vučić prihvatio plan, nebitno da li je potpisan ili ne, ali da je u situaciji da apsolutno kontroliše vlast, u smislu diktiranja i kreiranja narativa.

“Citiraću mog kolegu Igora Bandovića, direktora BCBP, koji poredi predsednika Vučića sa Markom Drenom iz Kusturičinog filma Underground, koji ima armiju malih muškaraca i žena koji za njega rade tokom rata, kako bi on mogao da profitira od njihovog rada. Rat prestaje, a njemu je u interesu da i dalje profitira i onda njima stvara uverenje da taj rat traje još dvadeset godina. Mi živimo tu situaciju. Šta se dešava u inostranstvu iza zatvorenih vrata je jedna stvar, a kad se naš predsednik vrati predstavlja nama potpuno drugu verziju stvarnosti, i to je moguće jer kontroliše sve medije”, naveo je on.

Zato kaže da u tom smislu ne bi kritikovao opoziciju, jer se nalaze u situaciji u kojoj ne diktiraju narativ.

“Da oni podrže Ohridski sproazum, neki jesu, da svi podrže, onda bi ih Vučić, koji ga je prihvatio, kritikovao što njega podržavaju što je prihvatio sporazum. To je apsurdna situacija u kojoj živimo”, naglasio je Cvijić.

Govoreći o odluci Evropskog saveta da od Evropske komisije zatraži da se u Poglavlje 35 uključi Ohridski sporazum, Cvijić je rekao da je i akterima, kada su dogovarali sporazum, bilo jasno da će se dogovor iz Brisela i Ohrida naći u Poglavlju 35, koje reguliše sva ostala pitanja.

Komentarišući reakcije vlasti na tu vest, Cvijić je rekao da se opet nalazimo u predizbornoj zavrzlami zamagljivanja sitaucije zbog biračkog tela.

“Meni je osnovno pitanje, kada govorimo o Rusiji, Kosovu, unutarpolitičkoj situaciji, koliko će to zamagljivanje da traje, jer mi nemamo jasnu strategiju od naših predstavnika vlasti, predsednika… Prvo su žonglirali sa dve loptice, tri, četiri, sada sa osam loptica, i kad tad će da padnu onome ko žonglira na glavu, to je situacija u kojoj se nalazimo”, naveo je Cvijić.

Upitan da li će Mađarska moći da blokira usvajanje te odluke na Evropskom savetu u decembru, Cvijić je rekao da ni Mađarska ne može da stvara na više frontova probleme Uniji i da će možda popustiti kad je o ovom pitanju reč.

Govoreći o evropskom putu Srbije, Cvijić navodi da namere ove vlasti nisu iskrene i ocenjuje da punopravno članstvo u EU njih ne interesuje, iako su zainteresovani za finansijsku pomoć.

On navodi da su, kada je reč o integracijama, sada primarna pitanja Kosovo i sankcije Rusiji, ali da, čak i ako Srbija uvede sankcije i reši kosovsko pitanje, to neće biti dovoljno ako ne uvedemo vladavinu prava i ako Srbija ne postane demokratija u punom smislu.

“Videli smo sada holandsko mišljenje na izveštaj EU, jasno je rečeno i podvučeno da kriterijumi za članstvo pod broj jedan, sve ostalo pod broj dva”, rekao je Cvijić.

Kako kaže, ovdašnji predstavnici režima razumeju i dobro poznaju slučaj Sanader i šta se dešavalo u Hrvatskoj u trenutku kada je ušla u EU i da je članstvo Srbije u EU protiv njihog vitalnog interesa ostanka na vlasti i slobodi.

“Ja sam apsolutno ubeđen da to njima nije prioritet, voleli bi i alternative, priča se o pristupanju slobodnom tržištu, a i tu postoji nerazumevanje i nepoznavanje šta to podrazumeva”, rekao je Cvijić i dodao da je i u slučaju pristupanja slobodnom tržištu potrebno ispuniti kriterijume od kojih smo stotinama milja daleko.

Govoreći o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, Cvijić je rekao da je događaj u Banjskoj pokazao da vlast nema kontrolu nad situacijom na Kosovu, a upravo zbog te kontrole je imala podršku zapadnih aktera.

“Čuli smo termin stabilokratija, a bez stabilnosti ostaje autokratija, tako da će taj slučaj imati dalekosežne posledice u razmišljanju nekih krugova kada je reč o našim partnerima, u smislu da li vredi podržavati vlast koja nije u stanju da obezbedi elementarnu bezbednost tamo”, naveo je on.

Kada je reč o Kforu, Cvijić kaže da smo i od predstavnika vlasti čuli priznanje i poziv Kforu da se aktivnije uključi u bezbednosnu kontrolu sitaucije na severu, ne samo u vojnom, nego i u policijskom smislu, jer je to jedina uzdanica da će srpsko stanovništvo koje tamo živi biti zaštićeno.

Prema njegovim rečima, situacija na Kosovu zavisi od političke klime i od odnosa između Prištine i lokalnih predstavnika srpskog stanovništva, ali i od odnosa Beograda i Prištine, a i razlikuje se od mesta do mesta.

“Različite su realnosti na Kosovu i one zavise od političke klime, i tu prevashodno odgovornost treba tražiti u predstavnicima vlasti ovde i u Prištini”, naveo je Cvijić.

Upitan da li su građani Srbije svesni činjenice da je Kfor zadužen za bezbednost i sigurnost Srba na severu, Cvijić je naveo da je i ta slika iskrivljena, kao i kada je reč o Ohridskom sporazumu i da se vlast ponaša šizofreno – s jedne strane traži Kforu da pomogne, a sa druge strane konstantno održava antizapadnu kampanju.

“Teško je snaći se u tom lavirintu, ako ste običan građanin i imate pristup samo televizijama sa nacionalnom frekvencijom, jako je teško izgraditi stav o svim tim pitanjima, pogotovo ako na Kosovu niste bili i ako ne znate ljude odande”, naveo je on.

Govoreći o odnosu Srba prema NATO, Cvijić je rekao da je posle 5. oktobra podrška učlanjenju u NATO bila mnogo veća nego što je sada, što je posledica jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali i dnevne doze antizapadne kampanje koja postoji od 2012. godine, od momenta kada su Vučić i njegovi partneri došli na vlast.

“Ako sve stavimo u kontekst, onda se postavlja pitanje – ako vlast zaista želi kao što govori na međunarodnim konferencijama, ako je naša strateška orijentacija EU, zašto se otežava takva situacija”, rekao je Cvijić.

Ocenjuje da u Srbiji generalno postoji previše emocija u politici, te da činjenica da nas je NATO bombardovao i da smo okruženi članicama alijanse, trebalo da nam ukaže da smo bolje zaštićeni ako smo i sami članice.

“Ako bismo eliminisali emocije iz politike, ako bismo eliminisali bezvredno vraćanje na prošlost, možda bismo doneli odluku u tom pravcu. Da postavim hipotetičko pitanje, da li bi Srbija u procesu normalizacije sa Kosovom bolje zaštitila svoje interese da je članica NATO pakta ili van njega”, rekao je Cvijić.

On navodi da je nekim strukturama u društvu iz razloga koji nemaju veze sa EU, Rusijom ili NATO, interes da Srbija ostane tamo gde je bila devedesetih, da se ne pređe Rubikon, zato što bi u tom slučaju njihove pozicije u vlasti i ekonomiji biti ugrožene.

“Kad se ti interesi marginalizuju ili eliminišu, onda ćemo da donosimo odluke koje su u interesu građana Srbije”, rekao je Cvijić.

On navodi da je frapantno da jedna osoba i uzan krug ljudi u kabinetu ima toliku mogućnost da kontroliše narativ u društvu i da je začuđujuće zašto to i dalje radi.

“To je i nerazumljivo jer u dobroj meri i u situacijama gde moraju da urade nešto, recimo Ohridski sporazum, zašto im se isplati da rade protiv sebe? Odgovor na to pitanje je ta nemogućnost da se na neki drugi način obrati svojim biračima i strah da ih ne izgubi. Da se u to ušlo od samog početka, druga bi pesma bila, sada je već kasno”, rekao je Cvijić.

On navodi da je bilo nekih sagovornika iz međunarodne zajednice koji su se nadali da će možda neke od tih televizija sa nacionalnom frekvencijom da se promene, ali da su to “pusti snovi”.

“Bilo je pokušaja, neuspešnih”, rekao je on.

Ocenjuje da je mnogo bolje da od jednog saveznika u tom poslu, koji kontroliše veći deo stvari u zemlji, da se okrenu stotinama hiljada ljudi koji su u maju tražili oslobađanje REM, televizija sa nacionalnom frekvencijom, da bi se demokratizacijom otvorio prostor za različita mišljenja i kako bi se mogli čuti neki glasovi.