Novinar Vuk Jeremić: Srbiji bolje ide sa atlantskim nego sa EU integracijama

Foto: Beta/Miloš Miškov

Srbija i NATO nemaju samo vojnu saradnju, to je više različitih oblasti. O tome kao da ne sme da se govori, mada čak i na tom pojavnom nivou, kao da su u poslednje vreme odnosi bolji. Čini se da se Vučić od svih zapadnih lidera najbolje slaže sa Stoltenbergom, naravno, to ne spominje kad ode, recimo u Ujedinjene Arapske Emirate. Mi ne želimo da pokažemo sve razmere te saradnje koja je stvarno dobra, naveo je novinar Danasa u emisiji “Pola sata Demostata”

Ja iskreno mislim da smo mi bolji u atlantskim nego u evropskim integracijama. Ako se pogleda sa stanovišta našeg deklarisanog cilja, mi smo od samog starta rekli da ne želimo da budemo članica NATO-a, ali da želimo da imamo što bolje odnose, i mi smo taj cilj ostvarili, poručio je u emisiji “Pola sata Demostata”dugogodišnji novinar Danasa Vuk Jeremić. Komentarišući aktuelne odnose Srbije i Alijanse, naš sagovornik je ocenio da je saradnja “odlična, fenomenalna, i to na više nivoa”, iako građani nemaju takav utisak.

- To nije samo vojna saradnja, tu je više različitih oblasti. O tome kao da ne sme da se govori, mada čak i na tom pojavnom nivou, kao da su u poslednje vreme odnosi bolji. Čini se da se Vučić od svih zapadnih lidera najbolje slaže sa Stoltenbergom, naravno, tone spominje kad ode, recimo u UAE. Mi ne želimo da pokažemo sve razmere te saradnje koja je stvarno dobra, kazao je Jeremić.

Upitan da li je moguće promeniti negativnu percepciju srpske javnosti o NATO-u, koja ovaj vojni savez i dalje gleda kroz prizmu bombardovanja SRJ 1999, i šta bi Alijansa trebalo da učini da poboljša svoj imidž u Srbiji, Jeremić je konstatovao da je to dvosmerni proces. Kako je napomenuo, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg se 2015. Izvinio za civilne žrtve tog bombardovanja.

- Generalno mislim da jeste moguće izmeniti tu negativnu percepciju, ali sada je odnos (javnosti u Srbiji) možda gori nego što je bio ranije, što govori da je stvar podložna promeni. Za poboljšanje imidža NATO-a u Srbiji potrebna je dobra volja i vreme, vremena valjda ima, ali dobre volje baš i ne. Mnogo je isplativije ići niz dlaku javnom mnjenju. Mislim da u dogledno vreme nećemo videti tu promenu. NATO se sastoji od država članica, bez njih bi bio prazna ljuštura. Dakle, nije NATO bombardovao Srbiju, Srbiju su bombardovale zemlje članice NATO i druge zemlje članice koje su mogle da ulože veto a nisu, objasnio je Jeremić.

Odgovarajući na pitanje kakve bi koristi Srbija imala od članstva u Alijansi, budući da postoje i gledišta da bi se time unapredila bezbednost srpske zajednice na Kosovu, novinar Danasa je ukazao:”Postoji Član pet Ugovora o NATO, tako da bi nas članstvo u NATO obezbedilo više od bilo kojeg komada naoružanja koji bi se mogao priuštiti”.

- To je ideja da si postao član kolektiva, i onda te kolektiv i brani, pa si samim time zaštitio sebe i od toga da budeš meta nekog budućeg proksi rata, a takvih ratova je sve više… Takođe, poslala bi se snažna, nedvomislena poruka da želimo da pristupimo Evropskoj uniji. Suviše smo mi mali, ni po čemu nismo značajni globalno, nismo mi, recimo, Tajvan da pravimo mikročipove, tako da bismo bili više zaštićeni tim članstvom. Članstvo u Alijansi bio bi i jasan signal da ne želimo da budemo deo problema, već deo rešenja, smatra Jeremić.

Povodom nalaza fokus grupa Demostata koji su pokazali da Srbi na Kosovu najviše veruju KFOR-u, Vuk Jeremić je podsetio da je čak i Aleksandar Vučić otvoreno govorio da je NATO garant bezbednosti Srba na Kosovu.

- Ono što se dešava poslednjih godina je zaista strašno, ljudi se hapse, šikaniraju, maltretiraju… Bilo je konflikata sa Alijansom proteklih meseci, ali kome drugo da veruju? Vojska se na Kosovu neće vraćati, može Vučić da drži ljude na administrativnoj liniji koliko hoće, svi znaju da od toga nema ništa… Šta ljudi da rade? Postoji KFOR i neke paramilitarne grupe, a te grupe ne mogu da pruže zaštitu. I tu je kosovska policija, imao si svoje ljude u policiji, koji su se povukli. Iz ove perspektive, ta odluka deluje potpuno pogrešno. Meni deluje kao da Vučić i Kurti igraju neku vrstu pokera sa životima ljudi, gde i jedan i drugi povećavaju uloge da vide ko od njih dvojice blefira. Oni igraju jako opasnu igru. Ne verujem da može da dođe do rata, kakav je bio devedesetih, ali verujem da može da dođe do sporadičnih incidenata, gde će ljudi da ginu, da im budu paljene kuće, a time se samo stvara dodatni antagonizam, na štetu Srba koji su ostali da žive na Kosovu, rekao je sagovornik Demostata.

Prema mišljenju Jeremića, vojna neutralnost, o kojoj često pričaju srpske vlasti, postoji “ali košta”. On je podsetio da je taj pojam unet u naš pravni poredak posle Rezolucije (Narodne skupštine) o Kosovu, “i u međuvremenu je podignut na pijedesetal, kao ustavno načelo, iako nigde u Ustavu ne piše da smo mi vojno neutralni”.

- Mi politički nismo neutralni, niti možemo da budemo neutralni u uslovima u kojima smo okruženi NATO članicama, ili članicama EU, ili ta oba bloka. I najveću trgovinsku razmenu imamo sa državama EU, najviše investicija nam dolazi iz EU… U tom smislu, mi nismo neutralni. Uvek kada je stani-pani, znamo kakva će odluka biti doneta. Dakle, da li će Ruskom humanitarnom centru biti dodeljen diplomatski status? Neće, jer je tu crvena linija. S druge strane, nama konstatno pada nivo usaglašenosti spoljne politike sa EU. Mi kao da poručujemo EU: “Mi želimo vase pare, ali suštinski da budemo deo Unije - ne”. Dakle, zašto bi nas EU primila? Mi smo sve dalje i dalje od te Evrope, tvrdi naš sagovornik.

Ocenjujući velike izdatke iz budžeta Srbije u proteklih nekoliko godina za vojnu industriju, uključujući kupovinu naoružanja, što ponekad izaziva i zabrinutost susednih država, Jeremić je naglasio da tu postoji nekoliko mitova, “koji, čini se, predstavnici vlasti rado neguju”.

- Prvi je iznos - da, oko pola milijarde evra se troši na naoružanje. Kada se pogleda budžet za odbranu, on iznosi 1.3 milijarde evra, to su ogromne pare, naročito za naše uslove, ali kad se to presabere, iznosi oko dva, dva i po odsto BDP-a godišnje, znači, ne izdvajamo ništa više od onoga što NATO traži od svojih članica, neke izdvajaju više, neke manje, ali to je negde procenjeno kao limit koji treba izdvojiti za budžet za odbranu, precizirao je.

Jeremić naglašava da ono po čemu se naša struktura vojnog budžeta razlikuje jeste činjenica da mi trošimo više za investicije, u šta potpada i kupovina naoružanja, nego za neke druge svrhe.

- Mi oko polovinu tog budžeta trošimo za kupovinu naoružanja i uopšte za investicije, dok neki drugi troše oko 20 odsto. Mnogi pripadnici vojske bi voleli da je taj budžet za odbranu strukturiran drugačije, oni nisu uopšte nisu zadovoljni kakvo je stanje u vojsci, objasnio je sagovornik Demostata.

Kao drugi mit Jeremić je naveo tvrdnje da mi učestvujemo u nekoj trci u naoružanju u regionu, da gomilamo oružje.

- Međutim postoji ono što malo ljudi zna -1996. godine, znači nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma potpisan je u Beču Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja. To su potpisali Hrvatska, BiH i tadašnja SRJ. Po tom sporazumu je tačno definisano koliko koja zemlja sme da ima čega od naoružanja, proporcionalno veličini. Tog sporazuma se svi pridržavaju. Takođe, na osnovu toga je formirana komisija, koja može da ode u inspekciju bilo kojeg vojnog objekata u bilo koju od zemalja i da proveri koliko čega ima i da li se ljudi pridržavaju pravila. Taj sporazum se sprovodi veoma uspešno. Dakle, stvara se privid da mi učestvujemo u trci u naoružanju, a svi nabavljamo oružje u okviru jednog sporazuma koji je krajne predvidiv, svi u NATO-u znaju šta mi imamo, dakle, stvara se jedna veštačka tenzija koja ima političku konotaciju. Dakle, ne postoji razlog da bilo ko bude zabrinut, ukazao je Vuk Jeremić.

Komentarišući tvrdnje da Srbija izvozi oružje u Ukrajinu, koje je državni vrh demantovao, te način na koji se naša zemlja odnosi prema tom ratu, Jeremić je istakao da su različite strane izlazile sa svojim tvrdnjama, kao i da “ništa tu nije jasno”.

- Postoji sertifikat “krajnjeg korisnika” kada je o municiji reč, ali to može vrlo lako da se izmanipuliše i da se ostavi mnogo prostora našima da uverljivo demantuju umešanost, a da municija završi na frontu. Tako da što se tiče trgovine municijom, nema definitivnih odgovora, a što se tiče odnosa prema ratu kao takvom, ja sam od samog starta imao osećaj da je rat baš oborio tu politiku “dve stolice”, koju je, ruku na srce, Vučić nasledio od Jeremićeva “četiri stuba”, dakle, to je ta ista politika balansiranja. Sad su te “dve stolice” toliko udaljene jedna od druge da ne mogu da budu u istoj prostoriji. I onda je doveo sebe u ćorsokak, tvrdi naš sagovornik.

Prema Jeremićevom mišljenju, deluje kao da predsednik Srbije improvizuje od početka ruske agresije u Ukrajini.

- Vučić kaže da osuđujemo invaziju, agresiju, ali, istovremeno, sankcije Rusiji nisu na stolu, i ja iskreno ne verujem da takva politika donosi bilo kojoj strani bilo kakvu korist, s tim što, čini se, nama donosi štetu, reputacionu štetu u međunarodnim okolnostima, mislim da sada Aljbin Kurti ima više osnova da kaže:”Vi ste ruski čovek”, jer kako da zaobiđemo činjenicu da smo jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji. A, opet, usaglasili smo se sa dosta deklaracija u UN kojima se osuđuje agresija, konstatovao je novinar Danasa.