U najtoplijoj godini u istoriji merenja ekstremni događaji nisu zaobišli Srbiju

Mada se još uvek čeka kraj godine i obrada podataka, sada je već sigurno da je usled klimatskih promena 2023. godina najtoplija godina ikada izmerena u svetu, a ekstremni vremenski događaji nisu zaobišli ni Srbiju.

Ova ocena stiže nakon čak šest uzastopnih rekordnih meseci od juna do novembra zbog čega je zvanično proglašeno najtoplije leto i jesen.

Trenutno, neslavno mesto svetskog pobednika najtoplije godine pripada 2016. godini. Gledano na globalnom nivou, period od januara do novembra 2023. je za 0,13 stepeni topliji od istog perioda 2016, a istovremeno je za čak 1,46 stepeni topliji od predindustrijskog perioda.

"Tačno za koliko će celokupna 2023. preskočiti dosadašnje rekorde znaćemo kasnije u januaru, nakon što relevantne agencije budu obradile podatke za decembar", piše Irida Lazić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu za portal Klima101.

Ona navodi niz ekstermnih događaja koji su se ove godine desili u Srbiji.

Već je 1. januar 2023. u Srbiji osvanuo kao dan u okviru toplotnog talasa, koji je bio počeo 29. decembra i trajao oko nedelju dana sa maksimalnom ikada zabeleženom dnevnom temperaturom od 20,2 stepeni u Zaječaru.

Ovaj januar je zauzeo drugo najtoplije mesto po pitanju mesečnih srednjaka u Srbiji, a ujedno se dogodilo da je na Kopaoniku osmotren dan sa najvećom dnevnom količinom padavina, kada je 20. januara za jedan dan palo približno pola metra snega.  

"Tokom cele godine smo bili svedoci neravnomerne raspodele padavina što je opasna posledica klimatskih promena, jer izaziva suše i poplave naizmenično: ukupna godišnja količina padavina se ne menja značajno, ali se rekordi dnevnih padavina samo nižu iz godine u godinu. Takođe, samo povećanje srednje globalne temperature vazduha od jednog stepena izaziva da atmosfera može da primi oko 7 odsto više vlage koje je gorivo za jače i razorne oluje tokom leta ili pojave sa jakom kišom tokom ostalih sezona", navodi Lazić.

Sa druge strane, najviše snega u Beogradu, ali i drugim mestima, bilo je zabeleženo tokom aprila, podseća ona i dodaje da je ovakvo ponašanje klime opasno za poljoprivredu jer niz dana sa natprosečnom neuobičajenom temperaturom u prolećnim mesecima podstiče voćke da ranije procvetaju, a ako se desi da to bude propraćeno mrazom što je normalna klimatološka pojava za taj period godine, dolazi do većih poljoprivrednih gubitaka, koje je i naša zemlja ove godine osetila tokom proleća.

Takođe, poplave koje su se događale širom sveta ni Srbiju nisu zaobišle u maju i junu, ali srećom u manjem obimu.

U Italiji, oblast Emilija-Romanja pogodile su polovinom maja nezapamćene poplave sa štetama koje se mere milijardama evra. Poplave su se nizale tokom ove godine, pa su tako centralna Grčka i Libija tokom septembra iskusile izuzetno jake poplave sa ogromnim materijalnim gubicima i smrtnim slučajevima.

Sa druge strane, tokom leta širom sveta buktali su požari. Jedan požar, podstaknut serijama toplotnih talasa u Grčkoj je ove godine bio najveći od kad postoje merenja u EU, zahvativši ogromnu površinu veličine Njujorka. Grčka vlada planira da naredne godine poveća turističke takse kako bi sanirala klimatske katastrofe koje je pogađaju iz godine u godinu.

Na Balkanu, ovo leto su obeležile i superćelijske oluje. Rekordne temperature vazduha i mora zabeležene širom sveta tokom leta, sa prethodno vlažnim periodom, doprinele su gorivu za stvaranje ovako jakih oluja.

Na području Srbije one su bile manjeg obima u odnosu na okolne zemlje poput Hrvatske, ali i dalje dovoljno jake da izazovu pažnju i materijalne gubitke.

"Sve ovo govori da klimatske promene pružaju odlično gorivo za ekstremne neprilike, a da lokacija samog događaja zavisi od dodatnih podudarnih faktora (na primer pojava tzv. mlazne struje iznad Balkana)", istakla je Lazić.

U Srbiji i u svetu proglašena je najtoplija ikada izmerena jesen.

"Kod nas, u toku jeseni je bio opažen neuobičajeno veliki broj letnjih dana (maksimalna dnevna temperature veća od 20 stepeni), sa još tropskim noćima (minimalna dnevna temperature veća od 20 stepeni) i tropskim danima (maksimalna dnevna temperature veća od 30 stepeni). Drastične smene toplih i hladnih dana u ovoj ekstremno toploj godini su prouzrokovala da posmatramo klimu koja se drastično razlikuje od godišnjih doba na koje smo navikli", kazala je Lazić.

Usled klimatskih promena i potpomognuta El Ninjom, 2024. može biti i toplija od 2023, upozorava Lazić i ističe da je 2023. toplija od prethodne rekorderke 2016. iako je ovogodišnji El Ninjo po svemu sudeći slabiji od onog iz 2015. godine.

"To ukazuje na dominantan efekat antropogenog faktora a ne El Ninja u klimatskim promenama, kako ove godine, tako i u godinama koje slede", dodala je ona.

El Ninjo svoj maksimum zagrevanja dostiže u decembru i januaru, pa 2024. godina pretenduje da zaista bude najtoplija godina bez premca. Procene meteorologa su da će 2024. godina biti zagrejanija za 1.5 stepen u odnosu na preindustrijski period, što bi prvi put značilo prekoračenje istovetnog praga iz Pariskog sporazuma.

"Naravno, da bismo zaista trajno prešli taj prag od 1.5 stepen, nije dovoljno da se ovakve anomalije opaze samo tokom jedne godine, nego tokom klimatološki srednjeg perioda od 20-30 godina", navela je Lazić.