U EU najniži nivo emisija ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva u 60 godina
Klimatske promene
| Izvor: Beta
| 24.01.2024
|
access_time
19:40
AP Photo/Michael Sohn
Prema analizi Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea), to smanjenje zagađenja koje zagreva planetu predstavlja najveći godišnji pad posle 2020. godine, kada su vlade zatvorile fabrike i obustavile letove u borbi protiv širenja pandemije korona virusa.
Analitičar te organizacije Isak Levi (Isaac) rekao je da su se emisije ugljen-dioksida u EU konačno vratile na nivoe iz 1960-ih.
"Ipak, tokom ovog perioda, ekonomija je utrostručena, što pokazuje da se protiv klimatskih promena može boriti bez odustajanja od ekonomskog rasta", kazao je Levi.
Više od 50 odsto smanjenja emisija posledica je korišćenja čistije električne energije, navodi se u izveštaju.
EU je izgradila rekordne nivoe solarnih panela i vetroturbina 2023. godine, prema industrijskim podacima, i mogla je da proizvodi više električne energije iz brana i nuklearnih elektrana nego 2022. godine, kada su je u tome omele suše i neophodne popravke.
U izveštaju se navodi da je manja tražnja za električnom energijom, na koju su uticali povoljni vremenski uslovi, imala udeo od osam odsto u smanjenju emisija ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva. Smanjenja emisija u sektorima kao što su industrija i transport imala su udeo od 36 odsto.
Ti iznosi ne uključuju sektore kao što je poljoprivreda, prljave hemijske procese poput proizvodnje cementa ili druge gasove sa efektom staklene bašte poput metana. Analitičari navode da se ukupan nivo emisija i dalje presporo smanjuje.
"Treba slaviti smanjenje emisija od osam odsto, ali se mora više učiniti na odvikavanju EU od fosilnih goriva i na smanjenju oslanjanja na države proizvođače nafte kao što je Rusija, i istovremeno učiniti svet boljim mestom za sledeću generaciju", naveo je Levi.
EU je među najodgovornijima za zagrevanje planete i za to što su ekstremne vremenske prilike postale nasilnije. Da bi temperatura bila pod kontrolom, EU je obećala da će do kraja decenije smanjiti zagađivanje gasovima sa efektom staklene bašte 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine, i da će do 2050. godine dostići nultu neto emisiju.