Pavkov: Voda ključni saveznik u borbi za ublažavanje klimatskih promena

Ministarka zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov izjavila je danas da je prilagođavanje na klimatske promene jedan je od najvažnijh segmenata koji doprinosi održivom razvoju društva, a da su vode ključni saveznik u borbi za ublažavanje klimatskih promena, zbog čega država posebnu pažnju posvećuje očuvanju vodnih resursa. 

"U vremenu kada klimatske promene donose sve izraženije klimatske pojave u vidu suša i poplava, adekvatan odgovor na njih i odovorno upravljanje vodnim resursima postaje jedan od najavažnijih zadataka, ali i preduslov za dugoročni razvoj", kazala je Pavkov na konferenciji "Adaptacija na klimatske promene - Igraj za vodu", u organizaciji kompanije Expo 2027. 

Zato je, kako je dodala, zaštita voda jedan od prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine, što je obuhvaćeno i nacionalnom strategijom "Srbija 2030".

"Prvi put ove godine smo opredelili sredstva na poziciji koja su namenjena isključivo za zaštitu voda. Ta pozicija je postojala i ranije, ali smo sada napravili diverzitet projekata u saradnji sa Srbijavodama i sa potrebama lokalnih samouprava", navela je Pavkov.

Ona je rekla da su od početka godine potpisani ugovori za sedam projekata.

"U pitanju je uređenje potpornih zidova koji su pored starih divljih deponija, a blizu vodotokova, zatim sanacije i revitalizacije značajnih vodnih tokova, kao što je Veliki zaton, jezero u Majdanpeku", kazala je Pavkov.

Dodala je da se radi i prva faza sanacije Aleksandrovačkog jezera, kod Vranja, gde je prethodnih godina bilo velikih problema sa pojavom toksičnih algi.

Pavkov je kazala da se pored toga radi sa Srbijavodama na projektu u Kladovu, objasnivši da će se raditi na uspostavljanju priodnog načina obaloutvrde, kakav je bio primenjen u prvom piolot projektu na klisuri reke Gradac u Valjevu.


"Paralelno ćemo se truditi da od kreditne linije koju očekujemo od juna, nastavimo izgradnju kanalizacione mreže u drugim lokalnim samoupravama. Imamo spremnu projektno-tehničku dokumentaciju za više od 15 lokalnih samouprava i na destine postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda", kazala je Pavkov.

Ona je istakla da će to omogućiti ne samo zaštitu životne sredine, već i veću zdravstvenu bezbednost građana, kao veću konkurentnost privrede.

Ocenila je i da je Srbija u poslednjih nekoliko godina napravila veliki iskorak u borbi protiv klimatskih promena i naglasila da država ima velike ciljeve u toj oblsti. 

"U poslednjih pet godina, u odnosu na referenetni period od 1961. do 1990. godine srednja godišnja temperatura u Srbiji je viša za 2,5 stepeni Celzijusovih. Prema klimatskim projekcijama, trend zagrevanja će se nastaviti, a do kraja veka, u zavisnosti od emisdije gasova sa efektom staklene bašte, može se očekivati dodatno zagrevanje od 4,5 do 5,8 stepeni Celzijusa u odnosu na referentni period. Zato odgovor mora biti usmeren ka aktivnostima koje će ublažiti njihov uticaj", istakla je ministarka.

Podsetila je da je Srbija uspostavila i jedinstveni klimatski servist, platformu Digitalni atlas klime Srbije, što je prvi atlas takvog tipa u ovom delu Evrope koji sadrži klimatske podatke javno dostupne svima.

"Ova platforma doprinosi povećanju transparentnosti i dugoročnom efikasniom planiranju prilagođavanja na klimatske promene. Srbija se obavezala i da će do 2035. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za više od 40 osto u odnosu na nivo iz 1990. godine", rakla je Pavkov.

Direktor preduzeća Ekspo 2027 Danilo Jerinić naglasio je da je pitanje upravljanja resursima važno za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, jer je ta manifestacija razvojni projekat Srbije koji će značiti i budućim generacijama.

Jerinić je naveo da se u okviru izgradnje Ekspa 2027 radi na unapređenju infrastukture i zaštite životne sredine.

Direktor Srbijavoda Goran Puzović naveo je da voda nije samo resurs već i važno pitanje razvoja, dodajući da se je ovo vreme koje se sve češće naziva "vreme voda", naglašavajući da je 21. vek ekologije.

"Voda nas vodi u budućnost. Zato je važno da jasno kažemo - voda nije izazov budućnosti, već izazov sadašnjosti. Način na koji danas upravljamo vodama odrediće kakvu Srbiju ostavljamo našoj deci i kakav zalog dajemo generacijama koje dolaze", rekao je Puzović.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić istakao je da klimatske promene više nisu tema teorijskih rasprava, već realnost sa kojom se svakodnevno suočavaju službe na terenu.

Podsetio je da je prošla godina zabeležila istorijski broj požara na otvorenom.

"Tokom prošle godine registrovano je 21.428 požara na otvorenom, što je najveći broj od kada se vodi ova statistika, u okviru ukupno 39.757 intervencija Sektora za vanredne situacije", rekao je Čaušić.

Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš ocenio je da poplave i suše nisu odvojeni izazovi, već dve strane iste medalje, navodeći da ista voda koja u proleće može da uništi domove, leti može da nedostaje kada je usevima najpotrebnija.

On je naveo da UNDP sarađuje sa Srbijom na razvoju pametnijih i integrisanih rešenja koja povezuju upravljanje vodama, poljoprivredu, energetiku i ekosisteme u jedinstven pristup.

"U savremenim klimatskim uslovima prevencija ne predstavlja trošak, već investiciju sa jednim od najsigurnijih prinosa koje jedna zemlja može da ostvari", kazao je Beriš.

Na konferenciji "Adaptacija na klimatske promene - Igraj za vodu" razmatrani su izazovi i rešenja u oblasti upravljanja vodama i prilagodjavanje klimatskim promenama.

Na konferencija su se okupili predstavnici nadležnih ministarstava, institucija, lokalnih samouprava, stručne i naučne zajednice, kao i međunarodnih partnera, radi razmene iskustava, primera dobre prakse i definisanja daljih koraka u zajedničkom delovanju, saopštilo je preduzeće.