Dragan Popović: Opozicija je napravila dobar rezultat

Foto: Demostat

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže da neulazak opozicije u republički parlament ili bojkot parlamenta nisu način da se delegitimizuju institucije u jednom hibridnom režimu i ističe da mandati koji pripadaju opoziciji nisu pokradeni, već pošteno zarađeni.

Popović ne isključuje neku vrstu posredništva međunarodne zajednice, kao i kozmetičke izmene izbornih uslova pred naredne lokalne izbore. Ocenjuje da bi rezolucija Evropskog parlamenta trebalo da pojača pritisak međunarodne zajednice na srpske vlasti i ističe da je veoma važan i unutrašnji pritisak, kao i buđenje svesti o tome da su kritičko posmatranje stvarnosti i kritika vlasti legitimni i deo demokratske borbe. On kaže da srpsko društvo mora da se bori za medijsku pismenost, navodeći da nije slučajno što autokratski režimi sprečavaju slobodan tok informacija, te ističe da je borba za slobodne medije sastavni deo te bitke.

U emisiji Pola sata Demostata, Popović kaže da i iskustvo i praksa pokazuju da neulazak u republički parlament i bojkot skupštine nisu način da se delegitimizuju institucije u jednom hibridnom režimu, koji svakako ne počiva na legitimitetu institucija.

“Ni sa praktične ni sa suštinske strane ne vidim smisao da se ne uđe u parlament. Jako je važno da i kod ovakvih institucija koje su skoro razorene do temelja taj temlj čuvati, graditi ga… Mislim da je posao svih demokratskih snaga u zemlji, a posebno opozicije koja je najprominentnija u političkoj borbi, da probaju da zaštite i čuvaju institucije”, rekao je Popović.

On ističe da institucija nije samo parlament, već i javno mnjenje, kao i dijalog, koji se bar delimično ostvaruje kroz parlamentarnu diskusiju.

“Ti mandati pripadaju opoziciji, sigurno nisu pokradeni, oni su pošteno zarađeni”, istakao je on.

Dodaje da će beogradski parlament, ukoliko vlast u glavnom gradu bude formirana na osnovu decembarskih izbora, biti nelegitiman, ali da to nije razlog da opozicija bojkotuje njegov rad, jer će opozicija imati priliku da pokaže kako izgleda kada glavni grad ima nelegitimnu vlast.

“Ne vidim nijedan razlog da se ne uđe u bilo koju instituciju gde ste ušli voljom građana i gde treba da predstavljate građane kao nosioce suvereniteta u ovoj zemlji”, naveo je on.

Na pitanje kako će na zemlje i donosioce odluka u EU, ali i na građane Srbije, uticati usvajanje rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, Popović kaže da te rezolucije imaju simbolički značaj, da izražavaju politički stav parlamenta, te da bi trebalo da ostvare uticaj na vlade zemalja članica.

Kako navodi, rezolucija bi trebalo da pojača pritisak međunarodne zajednice na srpske vlasti.

Kad je reč o javnom mnjenju Srbije, Popović kaže da neće imati veliki uticaj, zbog odnosa mnjenja prema EU, ali i činjenice da će do građana teško stići prava informacija.

Popović ističe i da će ponavljanje izbora u Beogradu zavisiti od jačine pritiska na vlasti, i međunarodnog i domaćeg, ali da izveštaj ODHIR-a, koji će verovatno biti na tragu oštrog preliminarnog izveštaja, svakako neće moći da bude ignorisan.

“Iz izveštaja u izveštaj je sve gore kad su u pitanju izborni uslovi, fer i slobodni izbori. Taj trend je dosta loš i pokazuje da imamo posla sa autoritarnim vlastima”, naveo je on.

Na pitanje da li očekuje međunarodnu istragu ili međunarodno posredništvo u dijalogu za bolje izborne uslove, Popović navodi da i to zavisi od jačine pritiska, ali i dodaje da se okolnosti sada menjaju jer je upravo unutrašnji pritisak ojačao, zbog objedinjavanja opozicije, ali i buđenja građana.

“Drugačije su okolnosti i to se reflektuje na međunarodnu zajednicu, ali mi građani smo ti koji moraju da se izbore, nikad se međunarodna zajednica neće izboriti za nas, a mi da stojimo sa strane. Treba računati na saveznike u inostranstvu, ali to je samo jedan segment. Unutrašnji pritisak mora da bude jači”, naveo je on.

Kaže da situacija nije ona iz 1996. godine posle lokalnih izbora, da neće doći do usvajanja nekakvog leks specijalisa, ali nije isključio neku vrstu posredništva, kao ni kozmetičke izmene izbornih uslova.

Smatra i da su protesti na ulicama gradova Srbije pritisak i na vlast, ali i na opoziciju, jer šalju poruku da postoji nezadovoljstvo koje kroz politički rad mora da se artikuliše.

Ističe da je važan element protesta i to što šalju poruku građanima da je kritičko posmatranje stvarnosti i kritika vlasti legitimna, da je legitimno da traže svoja prava, da se bune, izlaze na ulicu, te da je vaninstitucionalni način borbe sastavni deo demokratske borbe.

Na pitanje šta je rešenje da bi institucije počele da funkcionišu, Popović kaže da ne veruje da su ljudi prirodno sazdani da budu heroji i da nije fer očekivati od građana da žrtvuju svoje karijere, porodice, egzistenciju, radi višeg cilja, već da se mora stvoriti sistem i uslovi da ljudi u državnim institucijama rade svoj posao.

“Autoritarni režimi se ne reformišu, oni se ruše. Ne možete da reformišete režim koji nema nameru da igra pod demokratskim pravilima, ne igrate istu utakmicu”, navodi on.

On navodi da, kada se jednom probudi osećanje kod građana da su aktivni subjekti, građani, a ne podanici, to teško suzbiti, te da potencijal građana na pobunu i sada postoji, ali zavisi od načina na koji će svi segmenti društva koji imaju uticaj na javno mnjenje komunicirati važne poruke.

Ocenjuje da je opozicija na ovim izborima napravila dobar rezultat koji je baza za budućnost, te da bi trebalo napraviti plan do 2027. godine kako bi se, kako on navodi, segment po segment, građanima vraćala oteta zemlja.

Medijska pismenost

Popović kaže da nije slučajno da autokratski režimi sprečavaju slobodan tok informacija ili da puštaju spinove, u javnost šalju razne informacije, kako građani ne bi mogli da razumeju šta je istina, a šta nije.

On navodi da srpsko društvo mora da vodi borbu za medijsku pismenost ne čekajući pomoć sa strane.

“Mislim na sve segmente društva kojima je stalo do demokratije. I mediji, civilno društvo, politička opozicja, kulturna javnost, akademija, svi moramo da radimo na tome da bar pomognemo, koliko je moguće, građanima da shvate šta je tačna informacija, a šta nije relevantni izvor”, rekao je Popović.

On ističe da je sastavni deo borbe za medijsku pismenost borba za slobodne medije.

“Ako izgubimo slobodne medije, nema svrhe boriti se za medijsku pismenost”, ističe Popović i dodaje da društvene mreže i nove tehnologije nude malo drugačiju perpspektivu, ali za jedan deo stanovništva, te da je uticaj javnog servisa neuporedivo veći od bilo koje društvene mreže.

Navodi i da su borba za medijsku pismenost i slobodne medije povezane i da ne mogu biti ostavljene samo novinarima, jer to nije strukovno pitanje, već vrhunsko političko i etičko pitanje zemlje i društva.

Kaže i da je autoritarnom društvu, kako vidi Srbiju, na prvom mestu dobrobit vladara i autokratske vlasti i da sve institucije rade u tom pravcu, te da im nije u interesu da se razvija medijska pismenost.

Veruje i da će generacije koje dolaze napraviti svet boljim mestom od onog koji smo im ostavili.