Evropski sud samo u jednom od tri slučaja obavezao državu da štiti građane od promene klime

Najviši evropski sud za ljudska prava je danas u jednom slučaju presudio da je država obavezna da štiti građanje od posledica klimatskih promena, a odbacio drugu tužbu iz Portugalije kojom je traženo da se države primoraju da smanje emisiju gasova koji zagrevaju klimu.

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) - međunarodni sud Saveta Evrope koji interpretira Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, razmatrao je po hitnom postupku tri tužbe u kojima se traži da države obezbede zaštitu od klimatskih promena i po tim tužbama je doneo različite odluke.

Sud se složio sa više od 2.000 članica švajcarske grupe "Starije žene za klimatsku zaštitu" (Senior Women for Climate Protection) koje su takođe tražile takve mere, a odbačene su tužbe grupe portugalskih mladih i francuskog gradonačelnika koji je tražio jače državne mere za borbu protiv klimatskih promena.

Pravni zastupnici sve tri strane nadali su se da će sud u Strazburu ustanoviti da države imaju pravnu obavezu da osiguraju da se globalno zagrevanje zadrži na međunarodno dogovorenom nivou od 1,5 stepena Celzijusa iznad nivoa iz preindustrijskog doba, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine.

"Zaista sam se nadala da ćemo pobediti protiv svih država, pa sam naravno razočarana što se to nije dogodilo" - rekla je 19-godišnja Sofija Oliveira, jedna od portugalskih tužitelja.

Ona je dodala da je najvažnije što je Sud u slučaju koji su podnele Švajcarske penzionerke presudio da države moraju da smanje emisije štetnih gasova da bi štitile ljudska prava. 

"Tako da je njihova pobeda i naša pobeda, i pobeda za sve", dodala je Oliveira.

Osvrnuvši se na osnovnu Konvenciju o ljudskim pravima, Sud je utvrdio da "Član 8. Konvencije obuhvata pravo pojedinaca na efektivnu zaštitu državnih vlasti od ozbiljnih negativnih posledica klimatskih promena na njihov život, zdravlje, dobrobit i kvalitet života".

Presude Evropskog suda za ljudska prava postavljaju pravni presedan prema kojem će se presuđivati buduće tužbe u tom sudu Saveta Evrope koji okuplja 46 zemalja članica.

Iako su aktivisti imali uspeha sa tužbama vezanim za domaće postupke, ovo je prvi put da međunarodni sud donosi odluke o klimatskim promenama.

"Ovo je prekretnica", rekla je Korina Heri, stručnjakinja  na Univerzitetu u Cirihu za tužbe povezane s klimatskim promenama. Ona je rekla da današnja odluka prvi put potvrđuje da države imaju obavezu da štite ljude od efekata klimatskih promena i da će ta presuda otvoriti vrata novim tužbama.

Uoči presude velika grupa ljudi okupila se ispred zgrade Suda, uključujući švedsku aktivistkinju za klimu Gretu Tunberg koja je došla posle više privođenja tokom demonstracije u Hagu tokom vikenda.

Odluke Suda imaju potencijal da budu prekretnica u globalnoj borbi za budućnost u kojoj se može živeti - rekao je Džeri Liston, advokat Globalne pravne akcione mreže koja podržava portugalske studente.

"Pobeda za bilo koji od ova tri slučaja bila bi jedan od najvažnijih događaja vezanih za klimatske promene od potpisivanja Pariskog sporazuma o klimi", rekao je on.

Evropska unija koja ne uključuje Švajcarsku, ima cilj da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine jer su mnoge vlade rekle da bi dostizanje tog cilja do 2030. bilo ekonomski nedostižno.

Grupe koje su podnele tužbe bile su uverene da će 17 sudija presuditi u njihovu korist, ali različitost doneti odluka bi mogla da potkopaju prethodnu presudu vezanu za klimu u Holandiji 2019. godine kada je Viši sud naredio Vladi da smanji emisije štetnih gasova za najmanje 25 odsto do kraja 2020. godine u odnosu na referentne nivoe iz 1990. godine.

Odluka nazvana "Urgenda", po klimatskoj grupi koja je pokrenula postupak, oslanjala se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Ta odluka bi mogla da bude poništena, ako se u današnjoj odluci zaključi da zemlje nemaju pravne obaveze da se bore protiv klimatskih promena.

"Sudska presuda je obavezujuća za sve države", rekao je Denis van Berkel koji je predstavljao Urgendu u Holandiji.

Šesnaestogodišnja Andre dos Santos Oliveira je zajedno sa još petoro mladih tužila Portugaliju i još 32 države uz argument da to što nisu u stanju da zaustave emisije štetnih gasova, krši njihova osnovna prava kao građana. Ta tužba je odbačena.

Sudije međutim jesu presudile u korist grupe švajcarskih penizionerki koje su takođe tražile od svoje države da učini više za zaštitu od klimatskih promena. "Starije žene za klimatsku zaštitu" u kojoj je prosečna starost članica 74 godine, kažu da su posebno pogažena prava starijih žena jer su one najviše pogođene ekstremnom vrućinom koja će postati češća zbog globalnog zagrevanja.

Globalni godišnji rekord temperature je probijen 2023. godine uz više znakova sve toplije planete - saopštila je u januaru evropska agencija za klimu Kopernikus.

U sva tri sudska slučaja, advokati su iznosili argument da politička i građanska zaštita garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima nema nikakvog značaja ako se ne može živeti na planeti.

"Švajcarska nije jedina pogođena globalnim zagrevanjem, ali sama ne može rešiti taj problem" - rekao je Alen Šable, prdstavnik Švajcarske na suđenju.

Priznajući hitnost klimatske krize Sud je sva tri slučaja stavio u ubrzanu proceduru, uključujući i redak potez kojim je dozvoljeno portugalskoj tužbi da zaobiđe domaće pravposudne postupke.