Vlada RS: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici izazvalo bi unutrašnje sukobe u BiH

Usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN ugrozilo bi dugotrajni, posleratni proces zaceljenja u Bosni i Hercegovini (BiH) i izazvalo unutrašnje sukobe, navedeno je u 31. izveštaju Vlade Republike Srpske (RS) dostavljenom Savetu bezbednosti UN.

"Usvajanje rezolucije značilo bi nagrađivanje nedisciplinovanog ambasadora BiH pri UN (Zlatka Lagumdžije) za nepoštovanje Ustava, lažno iznošenje stavova BiH i doprinos daljem uništavanju ustavnog poretka BiH", navedeno je u izveštaju.

Vlada RS je naglasila da je za RS krajnje neprihvatljivo pokretanje ovakve "antisrpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN, koja ima destabilizujuća nastojanje da delegitimiše i verovatno ukine RS".

U izveštaju se naglašava da Predsedništvo BiH nikada nikome nije dalo dozvolu da se zalaže za tu Rezoluciju o Srebrenici, dodavši da je Predsedništvo jedino nadležno za vođenje spoljne politike BiH.

U dokumentu se napominje da su sponzori rezolucije Nemačka i Ruanda, a da su im se priključile SAD, "nadajući se da će im rezolucija pomoći da nastave da delegitimišu i slabe RS".

U izveštaju se navodi da je ubistvo nenaoružanih, vojno sposobnih muškaraca u Srebrenici pre skoro 29 godina "nesumnjivo bilo stravičan ratni zločin, te da je RS uvek podržavala energično procesuiranje i kažnjavanje odgovornih za taj zločin", ali da "veliki deo stanovništva BiH i mnogi stručnjaci ocenjuju da zločin u Srebrenici ne odgovara definiciji genocida".

Iz Vlade RS su ocenili da će rezolucija biti "jednostran i izrazito antisrpski dokument, koji ne priznaje da su sva tri konstitutivna naroda u BiH - srpski, hrvatski i bošnjački - pretrpela užasna stradanja usled ratnih zločina".

"Rezolucija je sačinjena tako da prikaže da su bošnjačke žrtve u Srebrenici jedine žrtve rata čiji su životi važni, a zločin u Srebrenici 1995. godine usledio je nakon etničkog čišćenja te regije od muslimanske bošnjačke vojske, u kojem su na stotine srpske dece, žena i staraca namerno mučene i ubijene", ističe se u izveštaju.

Napominje se da se tom rezolucijom poziva na obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na srebreničke bošnjačke žrtve, ali se ne nudi sećanje na mnoge druge žrtve rata na tom području tokom 20. veka, na primer, kako su naveli, više od 700.000 uglavnom Srba, Јevreja i Roma koji su ubijeni u hrvatskom logoru Јasenovac, tokom Drugog svetskog rata.

U izveštaju se upozorava da bi je, ako bi rezolucija bila usvojena, bošnjački političari i njihove pristalice koristili "kao političko oružje da Srbe označe kao genocidne i prikažu da su navodno samo Bošnjaci jedina grupa koja je teško postradala tokom rata".

Rezoluciju bi takođe iskoristili određeni radikalni elementi unutar islamske zajednice u BiH, koji podršku i nadahnuće crpe iz organizacije "Muslimanska braća", a ove grupe namerno koriste optužbe za genocid za raspirivanje mržnje prema Srbima među svojim regrutima, stoji u izveštaju.

„Ovakvi radikalni elementi takođe, koristiće rezoluciju da opravdaju silovanja, odrubljivanja glava i druge užasne ratne zločine, koje su mudžahedini koji su se borili na strani Bošnjaka počinili nad nenaoružanim seljanima i podstaći će dalje negiranje masovnih i sistematičnih zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici i širom BiH, posebno etničkog čišćenja Srba u Sarajevu", ocenjuje se u izveštaju.

Dalje se podseća da je Narodna skupština RS podržala izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine, koju je osnovala Vlada RS, a koja je utvrdila da su ubistva u Srebrenici 1995. godine bila ratni zločin, ali da nema kvalifikaciju genocida.

U izvještaju se ukazuje i da visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit i njegovi pobornici "aktivno i namerno sabotiraju politički napredak BiH i integraciju u EU", te da je mnogobrojne krize u BiH izazvao upravo Šmit "svojim destruktivnim uplitanjem i namernim provokacijama".

U izveštaju se traži okončanje mandata OHR, koji je, kako je ocenjeno, "dominantan izvor političkih kriza u BiH".

U dokumentu se govori i o procesu koji se pred Sudom BiH vodi protiv predsednika RS Milorada Dodika zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnik, uz ocenu da je to "pokušaj državnog udara protiv demokratski izabranog rukovodstva RS i eskalacija Šmitovog agresivnog napada na ustavni poredak BiH".

"Ako pokušaji da se zatvore oni koji se protive despotskoj vladavini stranog despota, posebno brzopletog mediokriteta sklonog pravljenju grubih grešaka, kao što je Šmit, koji nikada nije ni zakonito imenovan – imaju za cilj da rukovodstvo i građane RS učine sklonijim da prihvate antidemokratsku vladavinu nekompetentnog Nemca koji im je nametnut tajnim odlukama dogovorenim u nekoliko stranih prestonica, imaće upravo suprotan efekat", dodaje se u izveštaju.

Strano mešanje, kako se navodi, podriva integraciju BiH u EU i podgrava političku nestabilnost, posebno ističući to da američka ambasada u BiH ruši političke dogovore tri strane u BiH, postavljajući se, kako je rečeno, kao branilac bošnjačkih interesa.

Vlada RS je kritikovala i Šmitovu odluku da nametne tehničke izmene Izbornog zakona BiH, kao i mešanje stranaca u rad pravosuđa u ovoj zemlji.

U izveštaju se pominju i sanckije izabranim zvaničnicima RS, kao i izjava vršioca dužnosti pomoćnika američkog ministra finansija Ane Moris koja je zapretila je da će SAD sankcionisati banke u BiH koje budu poslovale sa pojedincima pod sankcijama.

"Ova protivpravna eksteritorijalna pretnja bankama, koje nikada nisu prekršile nijedan zakon, a još manje zakon SAD, dovela je do toga da banke uskrate, kao što je i bila namera, osnovne bankarske usluge pojedincima pod američkim sankcijama, zbog čega više ne može da im se isplaćuje čak ni plata", ističe se u izveštaju.