Obeleženo 30 godina agencije Beta: Uručene nagrade 'Dragan Janjić' i 'Betina fotografija godine'
Na svečanosti povodom 30 godina rada Novinske agencije Beta, večeras su u Beogradu uručene nagrade iz oblasti medijske pismenosti "Dragan Janjić" i autorima na 21. konkursu "Betina fotografija godine" za najbolje medijske fotografije na teritoriji Jugoistočne Evrope.
Agencije Beta i Nezavisno udruženje novinara Srbija (NUNS) od 2022. dodeljuju nagrade iz oblasti medijske pismenosti "Dragan Janjić" u znak sećanja na novinara Dragana Janjića (1955 - 2020), jednog od osnivača Bete i NUNS-a.
Na ceremoniji je priređena i foto-izložbe radova s konkursa za "Betinu fotografiju godine" za 2024. koja obuhvata 44 dela dok je direktor Beta Radomir Diklić kazao da je ta agencija, pre nešto više od 30 godina - 4.maja 1994. emitovala prvu vest.
Kazao je da se osam beogradskih novinara okupilo dve godine ranije i rešilo da napravi nezavisnu novinsku agenciju.
"Šestoro nas je bilo na ovaj ili onaj način isterano, ili kako se kaže, stavljeno na led u državnoj agenciji Tanjug, jer nismo pristajali na ratno-huškačku propagandu koju je ta agencija imala kao uređivačku politiku", kazao je Diklić.
"Dvojica su bili ugledni beogradski i jugoslovenski novinari - Aleksandar Saša Nedeljković, spoljnopoltički novinar Politike i Steva Nikšić, novinar i glavni urednik NIN-a.
"Njihv dvojica kao i naše kolege Đorđe Zorkić i Dragan Janjić na žalost nisu danas sa nama", kazao je Diklić.
Potom su, kolege , prijatelji Bete i predstavnici diplomatskog kora, minutom ćutanja odali poštu njima i drugim kolegama i koleginicama - Dadi Vujasinović, Slavku Ćuruviji, koji, kako je Diklić kazao, zbog profesionalnog rada nažalost nisu danas s nama.
Diklić je kazao da je Beta prvog dana krenula sa samo nekoliko vesti, pa sa nekoliko desetina, da bi, kako je naveo, "ubrzo pravila veoma obiman servis od - ponekad i više od 300 vesti dnevno".
"Rasli smo i razvijali se ali smo uvek imali na umu da je naš najveći kapital verodostojnost i kredibilitet koji imamo kod kolega koji dobijaju Betin servis u svojim redakcijama", kazao je on.
Da bi Beta to postigla, kako je naveo, dizala je mlade, stručne i visokoprofesionalne mlade novinare koji su znali, a znaju i danas, svoj posao, ali i šta je novinarska etika i moral.
Kazao je da je to danas na medijskom nebu Srbije prava retkost na koju je Beta posebno ponosna: "I to je još uvek naš najveći kapital".
"Kada ovo kažem ne tvrdim da nam ne bi dobro došao i onaj drugi kapital jer moramo da pratimo oštru i ne uvek fer borbu na tržištu kao i budne promene koja je donela na medijsku scenu digiitaliizacija", kazao je Diklić.
Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Vojkan Kostić je rekao da su na 21. konkursu za Betinu fotografiju godine učestvovalo 63 fotografa iz sedam zemalja sa 263 fotografije, od kojih su izabrane 44 za izložbu.
Prva nagrada pripala je fotoreporteru iz Srbije Savi Radovanoviću za fotografiju "Tragedija", drugu je dobio fotoreporter iz Bosne i Hercegovine Armin Durgut za fotografiju "Srebrenica 2", a treću fotoreporter iz Severne Makedonije Đorđi Licovski za fotografiju "Konflikt".
Žiri je radio u sastavu Emil Vaš, Petar Kujundžić i Marko Risović, a novčane nagrade - 1000 evra za prvu, 750 evra za drugu i 500 evra za treću je obezbedila ambasada Švajcarke.
Nagrade je, na ceremoniji u bioskopu "Balkan" uručila privremena otpravnica poslova amabasade Švajcarske Saskia Salzmann (Salcman) koja im je čestitala na priznanjima a novinskoj agenciji Beta godišnjicu.
Nagrada publike pripala je Aleksandru Čaviću iz Banjaluke za fotografiju "Kočićev zbor", a uručio ju je glavni i odgvorni urednik agencije Beta.
Prema Kostićevim rečima, ove godine fotografije na društvenim mrežama videlo više od 230.000 ljudi, u glasanju je učestvovalo njih oko 9.000, a najviše glasova - 1.767 dobila je fotografija "Kočićev zbor".
Žiri je na 21. konkursu Betina fotografija godine izabirao i najbolju fotografiju iz oblasti života i inkluzije osoba sa posebnim potrebama - nagradu "Damjan Diklić" čiji laureat je fotoreporter agencije Beta Milan Obradović za fotografiju "Tetovaža".
Nagradu lauretau je uručila Ana Diklić, koj je kazala da je njen brat voleo život i ljude, da je bio glumac i da je voleo fotografiju.
Ovogodišnji dobitnici nagrade za medijsku pismenost "Dragan Janjić" u kategoriji profesionalaca su Jelena Jovović i Stefan Janjić, dok su Teodora Ćulibrk i Božidar Milovac pobednici u kategoriji studenata, a priznanja im je uručić predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.
On je čestitao Beti godišnju te podsetio da je Janjić bio jedna od osnivača agencije Beta ali i NUNS-a.
Rad "Osnove nestorologije: "Analiza narativa u knjizi 'Između dva sveta'", autora Jovović i Janjića posvećen je najpopularnijem delu doktora Branimira Nestorovića.
Analizom načina na koji Nestorović prezentuje i tumači važne podatke o medicini i javnom zdravlju, rad ukazuje na tačne i dokazima potkrepljene navode, ali i na brojne sporne tvrdnje, autoplagijate, teorije zavere, loše prevode i neutemeljene izvore na kojima se zasnivaju navodi u ovoj knjizi.
Žiri smatra da u vremenu kada popularna nauka doživljava procvat, a savremeni mediji otvaraju prostor raznim samozvanim ekspertima i analitičarima, rad Jovović i Janjića predstavlja primer kako medijska pismenost može poslužiti i kao vodič za preživljavanje u svetu pseudonauke i teorija zavera.
Jovović je, nakon uručenja nagrade rekla je da su ona i Janjić mnogo vremena potrošili na analizu knjige Nestorovića, na osnovu koje su napisali tekst, ali da su, kako je istakla, ponosni što je taj trud neko prepoznao.
Rad Ćulibrk i Milovca "Dimenzija medijske manipulacije - stvarnost i iluzija" nastao je tokom progona i pretnji novinarima i novinarkama širom Vojvodine, među kojima se načinom, trajanjem, intenzitetom i vrstom izdvojio napad na Dinka Gruhonjića, profesora Filozofskog fakulteta na odseku za medijske studije.
Rad, po oceni žirija, ukazuje na prilagođavanje vesti društvenom kontekstu i političkoj situaciji i u kojoj meri je društvo podložno medijskim manipulacijama.
Prema mišljenju žirija autori su medijsku pismenost povezali i sa važnim problemom sa kojim se istraživačko (ili savremeno) novinarstvo danas suočava - bezbednošću novinara.
Ćulibrk i Milovac su kazali da ih je "nepravda žuljala" i da su zato napisali tekst o medijskim manipulacijama do je Milovac kazao da su članak napisali brzo i zahvalio se mentorima na pomoći.
Prijave je razmatrao žiri u sastavu dr Marijana Matović (ekspertkinja za medijsku pismenost), dr Saša Mirković (Fakultet za medije i komunikacije) i Zlata Kureš (izvršna direktorka agencije Beta).
Janjićevu novinarsku karijeru obeležila je i neprekidna borba za profesionalizaciju novinarstva i insistiranje na etičkim standardima i unapređenju medijske scene. Kolege ga pamte kao principijelnu osobu, posvećenu objektivnom novinarstvu, koje je shvatao kao četvrti stub demokratije.
Ranije danas, agencija Beta je u sklopu obeležavanja godišnjice, u beogradskom Medija centru organizovala Međunarodnu konferencije o izazovima informativnih medija u digitalnom vremenu pod nazivom "Merkur u digitalnom svetu".
Agenciju Beta osnovala je grupa nezavisnih beogradskih novinara Ljubica Marković, Julija Bogoeva, Radomir Diklić i Dušan Reljić. Osnivači su bili i Aleksandar Nenadović, Stevan Nikšić, Đorđe Zorkić i Dragan Janjić koji su u međuvremenu preminuli.
Beta je počela kao regionalni informativni servis vesti iz Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, regiona i više svetskih centara.
Novinska agencija Beta danas emituje moderne, multimedijalne informativne sadržaje poštujući zakone, kodekse novinara, profesionalne i etičke standarde.
Beta je 2003. pokrenula Radio "Sto plus" u Novom Pazaru, koji emituje program u regionu Sandžaka.
Agencija posebnu pažnju posvećuje temama iz oblasti ekologije i razvila je sajt "Zelena Srbija", a redovno prati i evropske integracione politike kojima se bavi "Dnevni evropski servis".
