Tradicionalna godišnja konferencija 'Serbia goes green' otvorena u Beogradu

"U procesu zelene tranzicije PKS je aktivan partner i ključna poruka naša je da je sada trenutak da pomognemo državi i da ispregovaramo našu budućnost. Ta nesloga koja nastaje u toku dogovora treba da bude transparentna, treba nam aktivan dijalog da li želimo energiju iz otpada. Svako skrivanje informacija nas vodi u linearni model", rekao je Mitrović na godišnjoj konferenciji "Serbia goes green" u PKS.

On je naveo da se pregovara sa državom kako bi se napravio stimulativni regulatorni okvir, ukazujući da je istovremeno vidljiv jasan uticaj privatnog kapitala u zelenoj tranziciji.

Naveo je da je tranzicija bez ljudi "invalidna" i da je zadatak svih da se vrate univerzitetu i institutima kako bi podigli kredibilitete profesija inženjera zaštite životne sredine, o čemu će od septembra razgovarati sa dekanima fakulteta.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović navela je da je u zelenoj tranziciji važno balansiranje, kako bi se sačuvala bezbednost i sigurnost energetskog sistema.

"Naš put je da imamo energetski sistem, koji je siguran stabilan i održiv sa što većim obnovljivim izvorima energije i što manjim uticajem na životnu sredinu. Havarija koja pogodila energetski sistem u zemljama u regionu prošle nedelje je znak da moramo da radimo zajedno, jer i jesmo povezani i regionalno, ali i sa sistemom Evropske unije (EU)", rekla je ministarka.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilda Mort istakla je da je trenutno uočljiva kriza koja se odnosi na promenu klime, očuvanje biodiverziteta i zagađenje.

"U Srbiji posebno zagađenje vazduha utiče na zdravlje dece i mladih, a tu su i poplave, nepogode i toplotni talasi. Srbija napreduje u zaštiti životne sredine i u procesu dekarbonizacije, ali moraju se predvideti i buduće potrebe", rekla je Mort.

Šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre ocenio je da ova generacija ima imperativ "pomirenja sa planetom", kao i da su zagađenje, eksploatacija bogatstava, uništavanje šuma znakovi da je veza sa planetom pokvarena.

"Želimo da postanemo karboneutralni kontinent do 2050. godine. Sličan nivo želimo i na svetskom nivou, a Srbija je deo toga i sa vlastima u zemlji i civilnim društvom treba da preduzmemo neke aktivnosti", rekao je on i dodao da je utešan podatak ispitivanja javnog mnjenja, prema kome 94 odsto građana Srbije podržava zelenu tranzciju.

Žofre je istakao da EU želi da Srbija postane partner u tom globalnom izazovu.

"Na lokalanom nivou radimo na investiranje u zelenu energiju kako bismo dekarbonizovali mala i srednja preduzeća, ali  privatan sektor treba da urade svoj deo posla", rekao je Žofre.

Na konferenciji je istaknuto da je Zelena agenda srpska razvojna strategija koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije, kao i da je saradnja privatnog i javnog sektora je ključna za realizaciju zelenih projekata koji će doprineti očuvanju životne sredine u Srbiji.