Gardijan: Od posledica vrućina strada sve više ljudi

Vruće vreme izazvano zagađenjem ugljenikom uzrok je smrti skoro 50.000 ljudi u Evropi prošle godine, a kontinent se zagrevao mnogo brže nego u drugim delovima sveta, pokazalo je istraživanje.

Nalazi dolaze u trenutku kada su šumski požari zahvatili šume oko Atine, dok je Francuska izdala upozorenje o prevelikoj vrućini za velike delove zemlje, piše Gardijan.

Lekari toplotu nazivaju „tihim ubicom“ jer oduzima mnogo više života nego što većina ljudi misli. Razorna stopa smrtnosti 2023. bila bi 80 odsto veća da se ljudi nisu prilagodili rastućim temperaturama u poslednje dve decenije, prema studiji objavljenoj u Nature Medicine.

„Ali broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom je i dalje prevelik. Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, ne možemo da odmaramo na lovorikama" izjavila je za Gardijan Elisa Gallo, jedna od autora studije, i dodala da su napori da se društva prilagode toplotnim talasima bili efikasni.

Toplotni talasi su postali topliji, duži i češći jer su ljudi spaljivali fosilna goriva i uništavali prirodu, začepljujući atmosferu gasovima koji deluju kao staklenik i zagrevaju planetu. Globalno, 2023. je bila najtoplija godina u istoriji, a naučnici očekuju da će 2024. uskoro zauzeti njeno mesto.

Istraživači su otkrili da će se hladnije zemlje u Evropi, kao što su Velika Britanija, Norveška i Švajcarska, suočiti sa najvećim porastom broja neprijatno toplih dana. Ali apsolutni broj smrtnih slučajeva i dalje će biti najveći u južnoj Evropi, koja je bolje prilagođena vrućem vremenu, ali je više izložena visokim temperaturama.

Naučnici su otkrili da je smrtnost uzrokovana toplotom 2023. bila najveća u Grčkoj, sa 393 smrtna slučaja na milion ljudi, zatim u Italiji sa 209 smrtnih slučajeva na milion i Španiji sa 175 smrtnih slučajeva na milion ljudi.

2003. toplotni talas je ubio 70.000 ljudi širom kontinenta i poslao zvaničnike da se bore da spasu živote uspostavljanjem sistema ranog upozorenja i planova prevencije. Ali skoro dve decenije kasnije, broj smrtnih slučajeva od rekordne vrućine 2022. godine, koja je odnela više od 60.000 života, navela je istraživače da se pitaju koliko su mere bile efikasne.

Naučnici kažu da vlade mogu zaštititi ljude od toplotnih talasa tako što će dizajnirati hladne gradove sa više parkova i manje betona, postaviti sisteme ranog upozorenja koji upozoravaju ljude na neposrednu opasnost i ojačati zdravstvene sisteme kako lekari i medicinske sestre ne bi bili gurnuti u preopterećenje kada temperature porastu.

Ali pojedinačne akcije kao što su boravak u zatvorenom prostoru i pijenje vode takođe imaju moćne efekte na broj smrtnih slučajeva. Provera starijih komšija i rođaka koji žive sami može da pokaže razliku između života i smrti.

Dr Santi Di Pjetro, ​​docent za hitnu medicinu na Univerzitetu u Paviji, rekao je da njegove kolege leče više pacijenata dnevno nego početkom januara tokom sezone gripa.

"Toplotni talasi se moraju rešavati na svim nivoima ali ljudi bi mogli da preduzmu „jednostavne mere“ da zaštite sebe i svoje najmilije. To je uključivalo izbegavanje sunca tokom najtoplijih sati dana, traženje hlada napolju i zamenu alkohola za vodu" rekao je on.