Meteorološkinja: RHMZ godinama degradiran, problemi neće biti rešeni samo hapšenjem direktora

Dugotrajno zanemarivanje kadrova, infrastrukture, naučno-tehnološkog razvoja i profesionalnih standarda doveli su do degradacije Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), a ti problemi neće biti rešeni samo hapšenjem nekadašnjeg direktora, ocenila je meteorološkinja i redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vuković Vimić.

Smanjenje broja meteoroloških i hidroloških stanica, kadrovski problemi, nedostatak investicija neki su od problema na koje Vuković Vimić ukazuje u autorskom tekstu za portal Klima101.

Ona ističe da je neophodno utvrditi odgovornost za stanje u kojem se nacionalna hidrometeorološka služba nalazi, ne ograničavajući je na finansijsko poslovanje, a da obnova RHMZ-a mora započeti nezavisnom, stručnom i institucionalno odgovornom ocenom zatečenog stanja.

Nekadašnji direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić i još dva lica uhapšeni su 3. novembra zbog sumnje na pranje novca.

"Međutim, iza priče o korupciji i hapšenju krije se šira priča o devastaciji jedne važne državne institucije tokom prethodnih nekoliko godina. Institucionalna degradacija retko se dešava odjednom. Ona je najčešće posledica dugotrajnog zanemarivanja kadrova, infrastrukture, naučno-tehnološkog razvoja i profesionalnih standarda", navodi Vuković Vimić.

Ona je istakla da je ovaj proces trajao duže od decenije i da je doveo u rizik njegove kapacitete da obavlja funkcije regulisane Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.

Pojedini stručni izveštaji pokazuju drastično smanjenje u broju meteoroloških i hidroloških stanica, verovatno i preko 50 odsto tokom poslednje decenije, uključujući i padavinske stanice.

"Ovo je alarmantna činjenica jer ukazuje na nepovratne procese monitoringa u našoj zemlji. Ređa prostorna mreža znači manje mogućnosti za praćenje lokalnih klimatskih uslova i ekstremnih pojava koji se mogu značajno razlikovati od mesta do mesta", objašnjava Vuković Vimić, dodajući da su posebno su važni kvalitet, kontinuitet i reprezentativnost merenja, a ne samo formalni broj stanica.

Slično se odnosi na fenološka i agrometeorološka osmatranja, bez kojih je otežano praćenje uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju, šumarstvo i biodiverzitet.

Vuković Vimić ističe i na ozbiljne kadrovske probleme, na koje se ukazuje i u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI), objavljenom 31. decembra 2024. godine.

"Kao i u drugim institucijama, u RHMZ je bio uposlen veliki broj lica angažovanih po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima ili drugim oblicima angažovanja van radnog odnosa – a izveštaj DRI je ukazao da za veliki broj ovako privremeno uposlenih ljudi nedostajala propisana dokumentacija o izvršenom poslu. To ne znači da poslovi nisu bili izvršeni, ali jasno pokazuje nedostatke u kontrolama i dokumentovanju trošenja javnih sredstava", piše Vuković Vimić.

Ona dodaje i da se u izveštaju navodi da je u RHMZ bilo predviđeno 530 izvršilaca, a do 2023. popunjena su bila samo 383 mesta, što znači da je skoro 28 odsto predviđenih mesta bilo nepopunjeno, i to u vremena kada je poznato da "mladi ne mogu da nađu posao", a naročito oni koji su vrlo specifičnog obrazovanja, kao što je u oblasti meteorologije.

"Šteta koja se nanosi na ovaj način osmatračkoj mreži i stručnim kapacitetima, u ovako dugačkom periodu, nije lako nadoknadiva i zahtevaće posebne aktivnosti koje će omogućiti obezbeđivanje ponovo dovoljnih kapaciteta i edukaciju stručnjaka, upravo i zbog generacijskog jaza", navela je Vuković Vimić.

Ona je dodala da je to na kraju dovelo i do odlaska mlađeg i izuzetno stručnog kadra iz RHMZ-a, a da ti stručnjaci odlaze u daleko bolje radne uslove po svetu ili privatnim firmama, jer predstavljaju retku i "skupu" stručnost.

Vuković Vimić navodi i da je po Akcionom planu za sprovođenje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, za period 2024–2026, predviđeno da RHMZ sredstva iz vanrednih budžetskih sredstava dobije od Ministarstva finansija, ali da je ta aktivnost izostala.

To je takođe ubrzalo brzu degradaciju mogućnosti RHMZ-a da funkcioniše kao ključna institucija u smanjivanju rizika od rastućih opasnosti.

"Ovo je takođe važna stavka u preispitivanju odgovornosti: zašto je izostalo pažljivo tempirano finansijsko ulaganje, koje je lančano paralizovalo druge mere adaptacije na klimatske promene?", istakla je Vuković Vimić.

"Za delatnost u kojoj su kontinuitet i pravovremenost zakonska načela, odlaganje kritičnih ulaganja ne može se posmatrati kao obično administrativno pomeranje rokova. Dodatno zabrinjava što planovi rada pretežno koriste pokazatelje koji mere obim aktivnosti, kao što su broj izveštaja, biltena, prognoza ili realizovanih postupaka. Takvi pokazatelji imaju značaj, ali nisu dovoljni za ocenu kvaliteta i uspešnosti rada nacionalne hidrometeorološke službe", navela je ona.

Uspešnost se mora meriti i kvalitetom meteoroloških i hidroloških prognoza, pravovremenošću i pouzdanošću upozorenja, raspoloživošću osmatračkih i računarskih sistema, dostupnošću podataka i stvarnim poboljšanjem usluga za građane i privredu.

"RHMZ je imao stručnost i kapacitete da postane vodeća institucija u regionu za prognoze, što bi dovelo do razvoja projekata i daljih unapređenja, a umesto toga, institucija je nazadovala do stanja kada je dovedeno u pitanje obavljanje zakonom regulisanih osnovnih funkcija", ocenila je Vuković Vimić.

RHMZ je mogla voditi aktivnosti u proceni rizika od katastrofa uključivanjem informacija o klimatskim promenama, izraditi ovakve informacije javno dostupne od nacionalnog do lokalnog nivoa, i ubrzati rad na smanjivanju rizika. Isto je bilo moguće i u unapređenju upravljanja vodama. Umesto toga RHMZ se bori sa opstankom mreže stanica.

Istakavši da je u oblasti meteorologije i hidrologije javna komunikacija deo funkcionalnosti sistema ranog upozoravanja i ostvarivanja prava građana na informacije od javnog značaja, Vuković Vimić je navela da zaposleni u RHMZ-u nisu imali mogućnost da komuniciraju sa medijima bez direktne dozvole doskorašnjeg direktora, što je onemogućilo medijima da dođu do pravovremenih informacija direktno od nadležne institucije.

Vuković Vimić navodi da meteorološki i hidrološki podaci predstavljaju osnovu za upravljanje rizicima od poplava, suša, toplotnih talasa, olujnih nepogoda, ekstremnih padavina i drugih opasnosti i da od njih zavise planiranje poljoprivredne proizvodnje, upravljanje vodnim resursima, bezbednost saobraćaja, energetski sistem, zaštita zdravlja stanovništva, prostorni i infrastrukturni razvoj i reagovanje u vanrednim situacijama.

"Pitanje odgovornosti rukovodstva RHMZ ne sme se zaustaviti na utvrđenim nepravilnostima u javnim nabavkama i finansijskom poslovanju", istakla je Vuković Vimić.

Ona ističe i da je neophodna nezavisna stručno-tehnička i upravljačka provera, koju bi sproveli stručnjaci iz oblasti meteorologije, hidrologije, informacionih tehnologija, javne uprave i finansijske kontrole, bez sukoba interesa.

"Dobar korak napred u revitalizaciji RHMZa jeste da Vlada Republike Srbije i nadležni organi državne uprave iniciraju nezavisno utvrđivanje odgovornosti za dugogodišnje upravljanje RHMZ-om, uključujući proveru mogućeg neizvršavanja zakonskih obaveza, zanemarivanja razvoja neophodnih kapaciteta i nastanka štete po javni interes", navela je Vukvić Vimić.

Potrebno je utvrditi stvarno stanje osmatračkih mreža, raspoloživost i ispravnost opreme, kvalitet i kontinuitet podataka, kapacitete za prognozu i rana upozorenja, kadrovsku strukturu, opravdanost privremenih angažovanja, stepen ispunjenosti zakonskih obaveza i realizaciju prethodnih razvojnih programa, kao i ambicije za učešće u projektima koji su mogli doprineti unapređenju operativnih kapaciteta.

"Reforma mora biti usmerena na jačanje nacionalnih operativnih i naučnih kapaciteta, a ne samo na formalnu promenu rukovodstva. Za Srbiju, izloženu sve većim klimatskim rizicima, to je pitanje bezbednosti stanovništva, ekonomske otpornosti, očuvanja nacionalnih prirodnih resursa i sposobnosti države da ispunjava svoje obaveze prema građanima", zaključila je Vuković Vimić.