Svetski lideri stižu na konferenciju COP31, potrebne konkretne mere suzbijanja globalnog zagrevanja

Svetski lideri danas pristižu na konferenciju Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama u Antaliji (COP31), kako bi se dogovorili o konkretnim merama za suzbijanje globalnog zagrevanja, nakon godine obeležene smrtonosnim poplavama, toplotnim talasima i drugim prirodnim katastrofama.

Prethodni razgovori su kritikovani zbog davanja obećanja koja se kasnije nisu ostvarila.

Iako su se delegati na konferenciji održanoj 2023. godine u Dubaiju saglasili da se počne sa napuštanjem korišćenja fosilnih goriva, koja su glavni uzročnik klimatskih promena, naredne konferencije u Azerbejdžanu i Brazilu završene su uz malo dogovora o smanjenju njihove upotrebe.

Prošlogodišnja konferencija u Brazilu rezultirala je kompromisnim sporazumom kojim se obećavaju dodatna sredstva za pomoć ugroženim zemljama u prilagođavanju na klimatske promene.

Ovogodišnja konferencija zvanično je počela u ponedeljak, uz Tursku kao domaćina i Australiju koja predvodi pregovore.

Naučnici navode da će globalno zagrevanje verovatno premašiti 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa s početka 19. veka.

Ograničavanje porasta temperature na taj prag bio je cilj postavljen tokom Pariskog sporazuma iz 2015. godine i bio je fokus međunarodnih pregovora.

Nekadašnji državni sekretar SAD i predsednički savetnik za klimu Džon Keri izjavio je da na konferenciji "nisu potrebna dodatna obećana, već planovi", iako SAD već drugu godinu zaredom nemaju predstavnike na konferenciji, a drugi su najveći zagađivač na svetu, posle Kine.

Predsednik SAD Donald Tramp je klimatske promene nazvao prevarom, usmerio se protiv projekata vetroelektrana na moru i ukinuo propise koji su ograničavali emisije štetnih materija iz elektrana.