Poplave u centralnoj Evropi dvostruko verovatnije zbog klimatskih promena

Ekstremne padavine koje su izazvale poplave u centralnoj Evropi ovog meseca su intenzivnije i dvostruko verovatnije zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, pokazuje istraživanje koje je danas objavljeno.

U razornim poplama sredinom septembra, usled obilnih padavina koje je donela oluja Boris u velikim delovima centralne Evrope, uključujući Rumuniju, Poljsku Češku, Austriju, Mađarsku, Slovačku i Nemačku, stradale su 24 osobe, oštećeni su putevi, mostovi i zgrade i naneta šteta od više milijardi evra.

U izveštaju Vorld Veder atribušn (World Weather Attributin), međunarodne grupe naučnika koja proučava efekte klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike, navodi se da su padavine tokom ta četiri dana bile najveće ikada zabeležene u centralnoj Evropi.

Zbog globalnog zagrevanja, kiša je bila između sedam i 20 odsto intenzivnija i dvostruko verovatnija.

"Ove poplave naglašavaju razorne rezultate zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva", rekla je vodeća autorka studije i istraživačica na Imperijal koledžu u Londonu Džojs Kimutai.

Kako bi utvrdili uticaj klimatskih promena koje uzrokuje čovek, naučnici su analizirali meteorološke podatke i koristili klimatske modele da bi uporedili kako su se takvi događaji promenili od hladnijeg predinustrijskog perioda do danas.

Takvi modeli simuliraju svet sa 1,3 stepena Celzijusa nižom temperatorom, koliko je porasla u odnosu na predindustrijski period, i procenjuju koliko bi ovako jake kiše bile verovatne u takvom svetu.

"U bilo kojoj klimi, očekivali biste da ćete povremeno videti oboranje rekorda. Ali videti da se rekordi obaraju sa tako velikim razlikama, to je zaista znak klimatskih promena", rekla je naučnica Friderike Oto koja je učestvovala u istraživanju.

Naučnici su upozorili da će u slučaju globalnog zagrevanja od dva stepena verovatnoća ekstremnih padavina porasti za 50 odsto u odnosu na sadašnje nivoe, kao i da će biti intenzivnije.