Jakovljević (NPS): Sporne diplome i kadrovi u Direktoratu mogu da dovedu do nuklearne katastrofe

 Ukidanju moratorijuma na gradnju nuklearnih elektrana u Srbiji može da dovede do nuklearne katastrofe jer su sporne diplome i kadrovi Direktorata za radijacionu i kulearnu sigurnost i bezbednost, upozorila je danas potpredsednica Narodnog pokreta Srbije (NPS) i poslanica Ana Jakovljević.

"U poslednje vreme uvodi se priča o ukidanju moratorijuma na gradnju nuklearnih elektrana koji je donesen 1989. godine, tri godine posle nesreće u Černobilju, koji je, prema rečima stručnjaka uveden jer nije bilo dovoljno stručnog kadra, koji bi se uhvatio u koštac sa nuklearnim problemima koji bi mogli da nastanu u ovoj oblasti", navela je ona u saopštenju.

Kako je dodala, Zakon o radijacionoj nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti koji je 2018. stupio na snagu uređuje mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, uslove za obavljanje delatnosti sa izvorima zračenja, postupanje u situaciji planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju u cilju obezbeđivanja zaštite pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja, sada i ubuduće.

"Istim zakonom osnovan je i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, na čelu ljudi sa neadekvatim biografijama i iskustvom koje je potrebno da bi se neko našao na čelu ovako važne državne institucije", istakla je Jakovljević.

Po njenim rečima, direktor Direktorijata Slađan Velinov je 2006. godine, sa 43 godine, upisao Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove u Novom Sadu, koji je tada bio u sastavu Alfa univerziteta, a diplomu, koja će se, kako je navela, kasnije pokazati kao sporna, je stekao 2011. godine. 

Taj fakultet je, kako je dodala, različitim statusnim promenama menjao sedište, naziv i univerzitet i danas je Fakultet za poslovne studije i pravo Univerziteta „Union – Nikola Tesla“.

Jakovljević je kazala da je Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, na osnovu sprovedene spoljašnje provere kvaliteta, 22. marta 2022. godine donelo odluku da tom fakultetu oduzme akreditaciju, zbog toga što ustanova ne ispunjava ključne standarde koji se tiču kvaliteta.

"Velinov je 2013. godine, postao v.d. direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije koja je postojala u skladu sa tada važećim Zakonom iz 2009. godine. Već sledeće godine je izabran za direktora, a da su prethdno promenjeni uslovi za izbor direktora, tako što su prošireni i na kandidate koji imaju diplomu i iz drugih naučnih polja, koja nisu usko vezana za ono čime se Agencija/Direktorat bavi”, istakla je Jakovljević.

Podsetila je da je Velinov za direktora, sada Direktorata koji je ustanovljen Zakonom iz 2018. godine, ponovo izbaran u julu 2024. godine na period od dodatnih pet godina. Navela je da se u najvišem rukovodstvu, odnosno Odobru Direktorata, nalaze i Maja Gojković, koja je predsednica Odbora, Sandra Božić, i još tri člana sa akademskim titulama, koji su takođe članovi političkih partija na vlasti.

"Stručni ljudi koji rade u ovoj oblasti iznose brojne primedbe na rad Direktorata. Opšti utisak je nestručnost i neznanje, koje dalje uzrokuje da procedure koje se sprovode u ovoj instituciji traju neopravdano dugo, čime se blokira rad vitalnih oblasti za koje je Direktorat nadležan”, kazala je Jakovljević.

Ona je dodala da je država iz kredita Svetske banke 2012. godine kupila 155 rentgen aparata i 55 skenera sa rokom realizacije 2022. godine, dok je 2000. godine Srbija imala tek pet skenera, tako da je ova nabavka izuzetno značajna za zdravstvene ustanove, kao i unapređenje zdravstva u Srbiji. Međutim, Direktorat, kako je navela, zbog sporosti i nestručnosti još uvek nije izdao dozvole za rad za sve skenere, tako da u praksi neki rade, a neki i dalje stoje neupotrebljeni u zdravstvenim ustanovama.

"Ono što dodatno zabrinjava, kada je u pitanju rukovodstvo Direktorata, je što Zakon iz 2018. godine u nadležnost Odbora stavlja i predlaganje mera sanacije u vanrednim događajima, pa se potpuno osnovano postavlja pitanje i izražava zabrinutost, kakve bi mere ovako izabran Odbor mogao da predloži u slučaju da do vanredne situacije dođe”, ukazala je Jakovljević.

Ona je rekla da nuklearne tehnologije podrazumevaju i tehnologije zaštite od zračenja u medicini, industriji, poljoprivredi, kao i gradnju elektrana i za razliku od Srbije gde se to sve nalazi u jednoj instituciji, u svetu se tim različitim oblastima bave različita tela.

"Ako se tome doda i činjenica da Srbija nema dovoljan broj inženjera koji se mogu uhvatiti u koštac sa ovako osetljivom materijom, zabrinjava lakoća sa kojom predstavnici vlasti najvljuju ukidanje moratorijuma", rekla je Jakovljević.