Borel: Ne možete održavati odnose s Rusijom i očekivati članstvo u EU
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je danas u Briselu da su proces evropskih integracija Srbije i Kosova i normalizacija njihovih odnosa međusobno zavisni, kao i da zemlja ne može biti članica EU i imati odnose s Rusijom.
Borel je na konferenciji za novinare, pošto je Koledž komesara usvojio Paket proširenja za 2024. godinu, rekao da je puno sporazuma postignuto u dijalogu Beograda i Prištine ali, da, "nažalost, pitanje primene još nije rešeno".
"I za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak u dijalogu u cilju normalizacije odnosa mora ići ruku pod ruku. Ne može se jedno učiniti, a drugo ne", rekao je Borel.
Šef evropske diplomatije je istakao da su napredak ka EU i dijalog međusobno zavisni i da zahtevaju određene napore, ali da će se ti napori na kraju isplatiti, posebno za građane.
On je izrazio nadu da će Ohridski sporazum biti sproveden i da će dovesti do normalizacije odnosa i kasnije do članstva u EU.
Borel je govorio i o neophodnosti usklađivanja zemalja kandidata za članstvo sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, istakavši da je to pokazatelj da kandidati dele evropske vrednosti i geopolitičke ciljeve.
"Jednostano ne možete održavati odnose s Rusijom i pretvarati se kao da se ništa nije promenilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati jedno ili drugo", kazao je Borel.
Borel je rekao da su se neke zemlje potpuno uskladile s politikom EU, pomenuvši Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo, kao i da su Ukrajina i Moldavija značajno unparedile svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU. U protivnom će pitanje članstva biti ugroženo", rekao je Borel.
Istakavši da je članstvo u EU strateški izbor, Borel je rekao da su alternative možda lakše na kraći rok, ali da ih to može koštati kasnije.
Ovo je poslednji Paket proširenja ove Komisije, rekao je Borel podsetivši da je 2019. godine bilo pet kandidata za članstvo a da ih danas ima devet, kao i jedan potencijalni kandidat.
"To pokazuje da je EU svojevrsni magnet koji privlači ljude i susedne zemlje", rekao je Borel i dodao da građani u zemljama kandidatima već imaju opipljive koristi u svakodnevnom životu od postepene integracije.
Borel je dodao da EU ne treba biti samo veća, nego i snažnija.
"Želimo nove države, ali želimo da smo s njima zajednički snažniji", kazao je Borel.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je na istoj konferenciji rekao da je ova Komisija postigla značajan napredak u procesu proširenja i da se do kraja mandata sledeće Evropske komisije može očekivati proširenje.
"Uspeli smo da proširenje postane jedna od tri glavne teme o kojima raspravljaju naši lideri. Taj proces nije povezan samo sa promenljivom geopolitičkom situacijom, nego je to pitanje u interesu EU", rekao je Varheji.
On je kazao da je EK dala sve alate za napredovanje u procesu proširenja, ali da je teško definisati rokove.
"Učinili smo sve što smo mogli kako bi sledeća Komisija bila Komisija koja će sprovesti proširenje", rekao je Varheji.
Predsednica Evropske komisije rekla je povodom objavljivanja Paketa proširenja za 2024. da napet geopolitički kontekst više nego išta govori u prilog ponovnom ujedinjenju Evrope pod vrednostima demokratije i vladavine prava.
"Već smo napravili velike korake tokom poslednjih godina ka integraciji novih članica. A proširenje će ostati top prioritet nove Komisije", istakla je Fon der Lajen.
U saopštenju Komisije navodi se da je proširenje i dalje proces zasnovan na zaslugama i da zavisi od objektivnog napretka svih partnera, kao i da zahteva odlučnost u sprovođenju nepovratnih reformi u svim oblastima prava EU.
Komisija je, kada je reč o proceni evrointegracija Srbije, ponovila da su ispunjena merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast).
"Očekuje se da će Srbija u narednoj godini ubrzati rad na sprovođenju reformi povezanih sa pristupanjem EU sa posebnim fokusom na prelazna merila za vladavinu prava, kao i na obezbeđivanje zaista povoljnog okruženja za civilno društvo i medije čineći kredibilne napore da ugasi dezinformacije i stranu manipulaciju informacijama", navela je Komisija.
