Evropska klimatska agencija veruje da će ova godina biti toplija od prošle, rekordne

Ova godina će gotovo izvesno biti najtoplija ikada do sada, posle rekordno tople 2023, saopštila je danas Evropska klimatska agencija Kopernikus.

Planeta je ove godine takođe na putu da prvi put bude toplija za više od 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim prosekom.

Direktor Kopernikusa Karlo Buontempo rekao je da podaci jasno pokazuju da planeta ne bi doživela tako dug niz rekordnih temperatura bez stalnog povećanja gasova staklene bašte u atmosferi koji izazivaju globalno zagrevanje.

On je naveo i druge faktore koji doprinose izuzetno toplim godinama poput prošle i ove. Oni uključuju El Ninjo, privremeno zagrevanje delova Pacifika koje menja vreme širom sveta, kao i vulkanske erupcije koje izbacuju vodenu paru u vazduh i varijacije u energiji sunca.

"Veoma snažan El Ninjo je kratak pogled u ono što će biti normalno za otprilike deceniju", rekao je naučnik iz neprofitne organizacije Berkelei Earth Zeke Hausfather.

Vesti o verovatno drugoj rekordno toploj godini stižu nekoliko dana pred početak Klimatske konferencije UN COP29 u Azerbejdžanu.

Očekuje se da će se razgovori na njoj usredsrediti na to kako da se skupe milijarde dolara kako bi se pomoglo svetu da pređe na čistu energiju poput vetra i sunca i izbegne veće zagrevanje.

Danas je objavljen i izveštaj Programa UN za životnu sredinu u kojem se poziva na povećanje sredstava za prilagođavanje globalnom zagrevanju i njegovim posledicama.

U izveštaju se navodi da je 28 milijardi dolara potrošeno širom sveta na prilagođavanje klimatskim promenama 2022. godine. Ali, to je još uvek daleko od procenjenih 187 do 359 milijardi dolara potrebnih svake godine da bi se izborili sa vrućinom, poplavama, sušama i olujama koje su pogoršane klimatskim promenama.

Buontempo je istakao da prelazak preko praga zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa za jednu godinu odudara od cilja usvojenog Pariskim sporazumom iz 2015. Taj cilj je trebalo da pokuša da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predinudstrijski period.

U ovogodišnjem izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da se od sredine 19. veka u proseku svet već zagrejao za 1,3 stepena Celzijusa u odnosu na prethodne procene od 1,1 stepen ili 1,2 stepena.

To je zabrinjavajuće jer UN kažu da ciljevi svetskih nacija za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte još uvek nisu ni približno dovoljno ambiciozni da se ispuni cilj od 1,5 stepeni Celzijusa.